Учитељ

Европске наставне реформе после рата 195

нембра 1923. један распис о наставним плановима, школским програмима и методским примедбама. Карактеристика њихова није толико интересантна с гледишта модерних педагошких "тенденција колико с гледишта садашњих националних и политичких покрета. И ако израђени необично брижљиво до најудаљенијих ситница, ови програми ипак допуштају велику "слободу учитељу. Прва реченица предговора њихова вели, да овај програм има само „индикативан“ карактер; т. ј. садржи само смерове, док пут препушта учитељу. Наставни план предвиђен је за седам разреда основне школе, од којих се трви означава као приправни, а последњи као допунски. Остали иду бројити редом од 1–У.

Неколико главних идеја, које ћемо овде навести, спроведене су кроз цео програм. Прва је од њих, одлучно и снажно ограничење основне наставе на народну Традицију. То је у првом реду она традиција која још живи у народним обичајима и његовој култури, затим традиција изражена у личностима великих вођа народа. Полазећи од истине, да оно што је највеће то је и најједноставније па и најприступачније малим, невиним душама, одбацује се све осредње, банално и популаризирано. Овим је већ наглашен и други принцип, друга идеја ових програма. Та друга идеја је значење вођства. Са овог гледишта је конструисано готово сво етичко васпитање. Задатак је основне школе, да цео народ, у свој његовој опширности, веже са његовим великим личностима, његовим вођама. Учитељ не сме да се плаши никаквог труда да тај посао постигне. Кроз све те планове провејава неки духовни хероизам: „Нека се учитељ ничега не устручава да проведе дечаке делима великана, нека се никад не боји да ће их то преоптеретити. И самог учитеља неће ништа боље довести до свести о његовој мисији него студија ових бесмртника. Само полуобразовање, лектира средње вредности, површно и непотпуно присвајање научне грађе, чине од учитеља неког чепркала знања и доводе га дотле да сам отежава своја предавања слабо вредном научном грађом. Највећи су увек и најједноставнији и ако пењање по њиховим стрмим висинама замара пењача и онесвешћује гледаоца. Баш те тешкоће најбоље и чине, да учитељ увиди оне тешкоће с којима има да се бори дете у својим првим корацима, те

3“