Учитељ

Европске наставне реформе после рата 201

2.) Породица, школа, позив, место становања и срез су ступњеви који иду један за другим и који своје савршенство и потпуност добијају тек у држави. Стога сваки део васпитног процеса мора бити удешен према одговарајућем ступњу. Циљ васпитања је у држављанству, т.ј. у правима и дужностима појединца као члана народне заједнице. Целокупан процес васпитања мора бити у развитку односа појединца према држави.

3.) Пошто суштина демократије није пасивност већ активно учешће свих, то васпитање у демократској држави мора тежити за тим, да сваки појединац буде оспособљен"не само за његове личне, домаће и позивне дужности, него и за грађанске, за које су ови ранији ступњеви само поље вежбе. Зато човек мора да учи: а.) шта је његов народ у историји и литератури и које место заузима међу осталим народима модерног света; 6.) које дужности има појединац према свом народу почињући са најелементарнијим; затим да учествује у његовој одбрани и драговољно се подвргне законима; да припомогне одржању и проширењу народне културе и народних идеала; в.) да проучи економске, политичке и интернационалне услове на којима почива снага и благостање његова народа; његове односе према осталим деловима заједнице братских нација; ступањ, у коме може сада или у будућности, ступити у односе и са другим културним народима имајући у виду праведно поступање и с мање развијеним расама; унапређење интернационалне колаборације на пољу природних наука, медецине, законодавства, трговине, уметности, све то ради преовлађивања сигурности светскога мира.

4.) H ако је истина, да велика маса народа модерног индустријског света не може читати много књига, нити се бавити детаљном студијом историје, географије и народне економије, ипак је чињеница, ратом изашла на светлост, да у народној маси постоји латентна способност да се уздигне до висине посматрања великих питања, и да разуме тешкоће основних принципа, само кад се они представе у популарној форми. Народу само треба учитеља и вођа којима се може поверити. Успешан рад демократије зависи од тога да народ упозна „природну аристокрацију“ које има у свакој људској заједници. Мако никад нема више од неколико хиљада ми-