Учитељ

Књижевни преглед 221

зичких сила те следствено и криза морала. Многобројне депласиране концепције у свима правцима представљају читав лабиринат у којем није лака оријентација. Класични узори узмичу испред нових модела. Порнографска литература формира укус генерација. Афрички мотиви у америчком руху инспиришу данашњу музику.

А изнад свих укуса распаљен је љубавни филм, који нервира чула сексуално раздражљива света. Стадиум опште ферментације још увек траје. Данашњи нараштаји најжешће ухваћени бујицом страдају. Са страхом се констатује хипермодеран хук у којем су дух и материја живота ферменти. Кубистички, футуристички, експресионистички и други хаотички правци у литератури и уметности уопште представљају нове линије са џезом у музици. Одавно се већ осећа потреба у свим доменима људскога духа. Једна од тих средњих линија јесте „Теорија Књижевности“ из пера Господина Драгише С. Лапчевића, професора, која, по начину обраде и излагању, по идеји и илустрацији, представља у литератури, у уметничкој области, нов методско педагошки тип. Господин Драгиша С. Лапчевић потпуно је одбацио стару абстрактну методу и уводи једну врло живу, генетичку методу. Њему је познат процес песничког стварања што се јасно види у његовим естетичким категоријма. Господин Драгиша С. Лапчевић увек полази од живог примера и полако изводи, после апстракцију. Оваква метода излагања чине ову Теорију веома јасном и лаком тако да је свако може лако разумети. Тек када се прочита ова Теорија добија се јасна слика о Поезији. Осим тога Теорија Господина Драгише С. Лапчевића има један други огроман значај; то је етичко васпитање духа. Господин Драгиша С. Лапчевић је нарочито нагласио етички момент у својој Теорији. „Лепо је само по себи морално, јер оплемењава“, каже писац ове Теорије. И када тако стоји ствар даље се сасвим логично изводи да студију поезије чини силном етички уплив на омладину. Ово се постиже систематском студијом домаћих и страних великих писаца, како је то већ изложено у овој књизи. За четири године учења књижевности по овој методи збиља се може створити један књижевнообразовен интелектуалац. Естетичким анализама, често врло финим и дубоким, развија се код ученика и машта и инте-