Учитељ

948 - _ Учитељ

жећи да је Константин написао биографију Деспотову, додаје да је то „украсио плетеним и ветиским глаголима“, чиме је, крај свега поштовања, тачно обележена заплетеност његова рада.

Тако су се на народном нашем земљишту, а у доба Деспота Стефана, o мисли које су вејале с Истока и са Запада. —

Књижевном веку Деспота Стефана и припада коло Ресавских Преводника.

Ми сад знамо да је Стефан подигао Ресаву, тирди град с кулама и са црквом, наменивши да све то, и пре свега, служи средиштем за књижевни рад. Ту су се стекли били најученији писци који су се старали о извршењу унакрсно положених идеја Истока и Запада. Исправност је рада њихова — у колико је, по главној намени, он ишао за идејама Истока -- стекла била толике хвале да се, и много доцније, с поштовањем помињало како је овај или онај рад „од старих преводника ресавских“, и да такав рад „нема никаквог порока“.

Али се, осем Ресаве, тако радило и у другим, мањим, средиштима: у Љубостињи, у Раваници, у Дајши, у Благовештењу, у Београду и, позније, Смедереву, па је тај рад одјекивао и у Светој Гори. Радници, пак — нека, примера ради, буде поменуто које име — бејаху: Радослав Живописац, кога је, ради књижевних послова, Деспот дозвао из Свете Горе, и по том га у Србији задржавао; калуђер Доситије, који је радио у Љубостињи; Григорије, Герасим, Јаков Венедикт и многи други.

Врх свега — књижевни посленик бејаше и Деспот Стефан лично. Њега су савременици називали „другим Манасијом“, хотећи га поредити с византијским књижевником Ма-

насијом из ранијега времена, па је по том Деспотову на-

димку прозвана Манасијом и његова задужбина Ресава. Ми ћемо, мало после, један књижевни рад Стефанов и посебице поменути, а овде подсећамо да остали послови његови припадају врсти књижевних алегорија; нарочито је занимљива једна алегорија политичког значаја: она казује како се Деспот стално нада да ће турска сила пасти и како тај њен пад жудно очекује.

Ме ZN

Ona roma “ка