Учитељ

Деспот Просветилац 247

отпечатак мисли и знања с каквим се живело у двору и друштву Деспотову, чини част нашој старој биографској књижевности. Богато градивом за историју народа о чијем вла| даоцу говори, ово дело даје лепих обавештења и о питањима која засежу у Општу Историју. Пишчево гледиште на догађаје, узроке и последице одваја од уобичајеног срелњевековног сматрања: ту се истиче значај народа, са чијом је судбином скопчана и срећа владаочева. Дело даје занимљивих података етнографских и географских, те се и том особином високо издиже нзнад свих биографских списа у свој старој књижевности нашој. Константин с љубављу говори о Деспотову народу: људи душевном и телесном чистотом превазилазе све друге народе; у њих је врлина храбрости иу исто доба послушности толика да јој у васиони сличности нема; „брзи у послушности, лагани у говору“, они су милостиви и дружељубиви. Уопште се осећа да се књизи српској био отворио друкчији видик: поветарац просвете благо. разгаљује тешку атмосферу немилих политичких и војних прилика. Од истога књижсгвника | имамо и друкчији један рад, опет јединствен у врсти. То је његов спис којн обично називамо књигом о правопису, како га је у првом издању назвао Ђ. Даничић. Циљ је Константинов био да се у писању "постигне једнообразност — па није остао само на напомени, него је изложио и пуну систему по којој је, мишљаше, требало радити. Та је система била онаква какву је Константин могао донети из Трнова. Она се у Србији није могла примити. Ново је доба све више осећало потребу за упроштеношћу и за природношћу. То се већ зачињало на нашем западу. И зато је источанска реформа Константинова наишла на јаку опозицију. Али је и то знак да се у Деспотовој Србији радило и да се мсилило. Константин ни сам не таји, а то казује и његова књига, да је рад био, колико се год више може, српски правопис везати за грчки и приближити му га, као што је и стилом и синтаксом српску реч и реченицу наводио на дух грчкога језика. Тако је он мислио да је најбоље одлучио питање о јединству и о сталности српског правописа, па се обраћа Деспоту молећи га да он својом речју. помогне извршење те замисли. Један српски летопис, беле-