Учитељ
266 | Учитељ
јужно-немачко учитељств. Оно припада једном основном типу који се показује у извесним варијантима, према томе једној животној форми, која је одређена, особена, која је вероватно: јасно условљена пореклом, нарочитом околином, особитим претходним образовањем и временским односима, и која се може означити као реалистичко- O емпириска. (Стр. 415. у наведеном чланку).
Психолошком студијом наших учитеља утврдили смо да је немогуће конструисати тачну слику о психичкој структури учитеља основне школе без англизе самог учитељског позива, без познавања духа учитељске школе, и без понирања у душевни живот средина у којима учитељи живе.
Позив утиче врло много на формирање човековог карактера, јер испуњује највећи део његовог живота. У своме делу психологија учитељског позива') /Пнајдер је нагласио: зависност нашег духовног и телесног развијања од мишљења. и рада управљеног на споља; сваки позив мора утицати на оног који га врши, јер изискује често враћање истих мисли и познавање истих радњи, и има једну специјалну средину, која се, у п,кос индчвидуалних особености, разликује у трајним обележјима од околине осталих позива; онај који се. бави једним позивом, трпи утицаје средине за коју је тај позив везан. (Стр. 5. и 6.) Особито они позиви који од својих представника траже пролазно или трајно утицање на друге, као што је позив судије, лекара, полицајца и учитеља. имају за последицу као супротно дејство свог васпитног рада. душевну особеност њиховог носиоца. Тако се развија и тип учитеља услед његовог васпитног утицања на васпитанике.. Шнајдер наводи као последице учитељског позива, напр. јако самољубље, наклоност доцирању и показивању бољег знања, извесну педантерију, и наклоност једу, омаловажавање, извесну тупост, с друге стране појачање емоционалног живота, одржање младићских осећања и т.д. (Стр. 6. и 7.) Задатак. психологије учитеља је да испита те и сличне последице учитељског позива, да их олише и открије њихову генезу. (Стр. 7.) Један позив, по Шнајдеру, ствара како болести тела, тако
') Видети Fr. Sahneider. Psychologie des Lehnerberufes, 1923. crp: 2. и даље. '