Учитељ

Психологија учитељева - 265

~

субјеката сувише мали, да би се могло извести строго поређење резултата које су добили један и други.

Лохнер је дошао до делом сасвим других резултата. Код учитељства основне школе разликује четири главна типа. Први тип је бројно најјачи. То је реалистичко-практично-емпириски тип. Код њега постоји интерес, вероватно и дар за бављење рачуном и реалијама. (Лохнер сматра као реалије: географију, историју, јестаственицу и физику.) Он припада емпириско-практичном структурном типу, нарочито тамо где је историја искључена из реда реалија. Карактерише се тежњом за чињеницама, проширењем знања; извесно није сасвим непоштеђен економских веза. Каткад се јавља и љубав према техничким предметима (певању, писању, цртању, ручним радовима и гимнастици), или говорним предметима (граматици, читању, ортографији, писменом саставу) Постоје две врсте тог типа; једна која нагиње више реалистичко-техничкој струк- | тури (преовлађују рачун, јестаственица, технички предмети) и друга која више нагиње социјално-политичкој структури (наглашавање историје, јако „завичајно“. управљање реалија; тридолазе интереси за говорне предмете и грађанска знања). — Бројно слабији је тип „равнотеже“, код кога су подједнако развијени интереси за реалистичко-практичне, као и естетичко-етичке предмете. Има више врста тог уравнотеженог типа. — Још слабији бројно је трећи тип. То је тип „преваге“. Код њега преовлађује наклоност говорним предметима. У сваком случају се карактерише нарочитом љубављу према матерњем језику и доживљавању и предавању песничких дела. То је естетичко-говорно-етички тип. Има две врсте; естетичко-технички и естетичко-социјално-политички тип. — Бројно · најслабији је онај тип код кога има особеног, једностраног предавања техничким предавањима: нарочито ручном раду, писању, гимнастици, али и цртању. Ту често спадају заступници чисте наставе ручног рада. Тај четврти тип можемо назвати теничким. Врло ретко се јавља као чист. — Религиозне "структуре скоро сасвим нема: ако постоји, не може се извести из материјала који је Лохнер прикупио. — Лохнер истиче на крају да се извесни типови јако укрштају.

Не сме се губити из вида, — што и Лохнер каже у својој расправи, — да се његова испитивања односе на