Учитељ

Педагошка писма ~ 347

граду с оне стране гроба, то се он са свом својом вером обратио пророцима који му то на земљи обећавају. Ближе прече закон је без изузетка. Ништа није природније него као човештво тражи лека својим невољама и у недостатку њетовом замишља га и ствара га својом уобразиљом и тим својим замишљајем поткрепљава и у данима мука и невоља, јер без творачке маште, без чуда и идола, без величина којима ће се у невољи обрећати и тражити савеза и помоћи човештво би било осуђено на вечну чаму и очајање. Заблуде су. према томечовеку живот а мудрост смрт, одузмите му заблуде па сте му одузели живот, одузмите му илузорне наде. и веровања, па сте га у неку руку убили. Јер на што би и био мучни и теготни живот већине рода људског без високих идеала у којима човек учествује својим мислима и осећајем и сматра се као грађанан једног бољег света и као продукат бољег стварања, узвишенијег и светијег од онога света који га опкољава. И оно што је негда рекао велики основалац хришћанства да човек не живи само од хлеба него: и од речи, истина је не само еванђелска, него и психолошка. Јер човек, као човек, као умно:и морално биће одиста не живи само од материје, него и од идеала. И где нема и не може бити овог последњег уживања, ту је живот човека као: човека немогућан, ту је човек или проста животиња или зликовац који је гори од дивљих зверова.

Шта више може се узети да култус осећања и интелекта није проста заблуда, а и кад би била није некорисна, и имажинарно стварање величина није узалудно, јер ако је живот ма у чему користан, онда су и заблуде као битан део живота од користи. И ако узмемо да је срећа циљ живота људског онда и заблуде које чине један део среће такође су циљ живота. Али ако ово узмемо без ограничења, ако ову ствар изведемо логички до краја, ако се с овим не зауставимо на средини, тамо негде где по правилу зауставља здрава памет људска, ако не повучемо разлику између заблуда и истина, између обичне здраве памети и имати имажинација, доћи ћемо до веома фаталних резултата, јер. „свака истина 'одлично исказана чини на жао другој некој истини“ па шта „истина има два краја као магнет два стожера“.

Тако ствар стоји у истини, драги пријатељу, заблуда

ђ у i