Учитељ

364 Учитељ.

ИЗ ШКОЛСКОГ РАДА

_ Практично предавање 0 Кисеонику

У школи се некад предавало, то је заиста доста давно било о ваздуху (атмосферском), да се он састоји из кисеоника ои азота. '/5 кисеоника (тачније 219/) а 45 (759/6) азота. Како

може ово да се нађе, како изгледа кисеоник, који се огледи могу с тим учинити, није било показано; предавано је по старој школи „школи учења“ знања беху давана и напамет ·„ учена. О саморадњи, испитивању није било речи, задовољство је било ако ученици на испиту покажу, да су запамтили што им је предавано.

Кад сам доцније сам о овоме предавао, постарао сам «се, ма да ми је школа рада била непозната, колико ми је било могуће; да опите преставим, што беше врло тешко, код малог броја наставних срестава. Пробе сам вршио сам. Данас би ово казао при обрађивању предавања о кисеонику:

а) Метите чашу, са отвором доле окренутим, у један суд који је до пола напуњен водом! Шта примећујете» Вода не улази у чашу. Зашто Ваздух је у њој, он је дакле тело и заузима простор. | |

6) Наместите две заљене свеће, једну већу, једну мању у суд у коме има нешто воде (или на једну дашчицу, која је мања од отвора чаше) поклопите чашом свеће у води! Шта примећујете. Пламен свећа бива мало по мало све мањи и најзад се гаси, и вода се пење у чашу. Који је део чаше испуњен водом» Од прилике, или измерите! Од прилике :/ чаше. Шта закључујете из: тога» Једна петина задржаног ваздуха у чаши изгорела је, на његово место дошла је вода. Како би се звао изгорели ваздух» Ово ће те одмах чути.

Онај ваздух, који се налази у чаши не може горета; пошто је чаша нешто издигнути, свеће се још једном запале, _ чаша буде спуштена, оне се угасе одмах. Учитељ: Овај део атмосферског ваздуха, у коме се пламен гаси, зове се азот. Који део ваздуха чини он» "5.

в) Ми ћемо сад говорити о другом делу атмосферског ваздуха, у ком свећа гори (овде се употреби. оксид живе, али