Учитељ

Љубомир М. Протић 405

Бавећи „се са службом у Крагујевцу, Протић је штампао прво издање своје /тедагогике, (која је доцније знатно проширена и доживела три издања), у духу Хербартове педагошке школе. Доцније као секретар и референт основне наставе у Министарству Просвете покушао је да организује основну наставу и народно просвећивање у модернијем духу, али усљед ондашњих политичких и других прилика, нарочито несређености и несталности политичке управе у земљи, сви су се ти покушаји разбијали, и основна настава је у Србији чекала за ко. ренитији преображај сређеније прилике. За време његовог петогодишњег рада као шефа основне наставе — као што јеим сам г. Протић причао — променио је ни више ни мање од 15 Министара Просвете! За време свога рада у Министарству Просвете г. Протић је објавио састав „Наше народно просвећивање“, 1903. год. у коме је покушао да изнесе први једну јасну слику о целокупном стању наших народних школа у Србији. Те године је ишао у Дрезду на изложбу великих немачких градова са које је објавио своје утиске и успомене у књизи: „Са изложбе у Дрезди“. Поред Педагогике и више разних чланака и расправа у „Учитељу“, „Просв. Гласнику“ и др; Протић је објавио и две лепе књиге /једагошка питања. (1. П. Ш. и ГМ. књ.) за тим пружио нам је и лепу књигу из породичног васпитања: „Како да васпитамо своје синовеи своје кћери“, којом је дао лепих и корисних савета родитељима за даље васпитање омладине. Ну најобилатији и најглавнији рад г. Протића је у спремању женског наставничког кадра. Као дугогодишњи управитељ женске учит. школе у Београду он се је посветио свом снагом, љубављу и одушевљењем спремању будућих наставница народних школа и спремио велики број одушевљених и спремних генерација за племенити рад на народном просвећивању.

Са необичном љубављу према школи и своме позиву и самопрегоревањем вршиле су своју тешку и племениту наставничку задаћу оне, растурене по целој нашој држави, и доприносиле одгајању националне свести у нашем народу која. је тако видних резултата дала у минулим ратовима за ослобођење и уједињење нашег троименог народа.

Протић је од доласка у Министарство Просвете Henpeстано био редован члан Гл. Просв. Савета, у ком је године 1910.