Учитељ

470 | Учитељ

љима. Још нам је у свести прекор уредника „Нашег Листа“ (дечјег часописа кога је издавало Министарство Просвете пре3—4 год.) упућен нашим књижевницима, јер неће да раде на дечјој књижевности. Међутим, у новије време, схватање се“ изменило: Гвидо Тартаља, Станислав Винавер и Десанка Максимовић — све познати књижевници — јављају се и у дечјој књижевности. | Десанка Максимовићева, учитељско дете из ваљевског краја, и као дете и као одрасла у друштву са децом са нарочитом способности интуитивности, са завидним песничким талентом, од природе нежним осећајем, развијеном маштом, одличним познавањем књижевног језика, — написала је књигу | стихова: „Врт детињства“ и, бесумње, обогатила нашу тако скромну, тако сиромашну и тако младу дечју књижевност. У тим песмама, г-ђица Максимовићева казује, од срца срцу, о лепотама у природи и животу, и о стварности живота онаквог какав је. Књига има три дела и, ради илустрације квалитета песама, ми ћемо из сваког дела донети одломак по једне песме: 1) „Врт детињства“ — песма: „Пахуљице снежне“ Мама, знаш ли рећи шта су пахуљице снежне > Да нису оне звезде помрле од мраза, и постале тако сребрнасто беле и “5 2) „Песме за малу Драгу“ — песма: ЕМ рачунају“: Свако вече ја се мучим своје лутке да научим: нек се зна,. један и један да су два. 3) „Јушарња псалма“: Зашто плачу кукуреци јутрос кад све кличе зори> каква туга срце мори

мога милог цвећа, бледих кукурека. јутрос, док се магла подиже са река»

Разуме се, да се ова књига препоручује сама по себи,. и ми с правом очекујемо да ју учитељи-це набаве за себе,. за школске књижнице и читаонице.

A. M. Прица.