Учитељ

Историја Педагогике 493.

извора. Г-ђа од Меншенона у своме заводу Сен Сиру, образовање девојчице ставља тек на треће место (најпре васпитање каракшера и ручни женски рад). Свештеник Флери у свој програм за обуку женске деце уноси 3 предмета: француски језик, логику и аритметику. Један његов колега тражи да жене бар толико знају, да могу разговарати са својим мужевима. Други васпитачи, у разним сразмерама, мешају нове идеје са застарелим. Чувени беседник Боске позајмљује од језуита програм за учење класичних језика и такмичење у настави, али по примеру Јансениста држи своја предавања на француском, и у свој програм уноси науке и философију. Чак и Ролен у почетку 18. столећа подлеже утицају Јансениста. Он у раду представља убеђивање васпитаника уобичајеној принуди, он више пажње обраћа размишљању него памћењу. Шта пак нарочито карактерише његово главно дело „Егас дез е ез“, јесте пуно паметних упустава у васпитању деце. Он препоручује „да се деца посматрају, да се метод наставе прилагоди њиховом менталитету, да се у васпитању иде лагано, пређено. градиво да се чешћа понавља, јер ће деца у толико брже научити наставно градиво, у колико га боље разумеју“. Ова правила која је још у оно време диктсвало искуство, може данас свака школа усвојити.

На крају 17. и у почетку 18. столећа главни носиоци нових идеја у Француској још не господаре у васпитању. Идеје Декарта, Порт Ројала и Фенелена још не триумфују, васпитање је у рукама језуита. Баш у том времену њихов систем ступа на једно ново и огромно поље рада — у народ. „Абе од Сале-а оснива институт Школска Хришћанска Браћа, да би и народу пружио једну скромну наставу. Онда је се веровало да ће тај институт методе и начин васпитања аристократске и буржоаске деце, применити и у васпитању деце, простог народа — ондашњег трећег сталежа. У делима као што су: „Сопдице дез есојев“ и „кано Фасепде е; досепа“, даје се првенство разним вежбањима и поступцима, помоћу којих ће се савијати дечја интелигенција и воља, а нарочито пацкама и шибању. У тој школи, дете из народа добијало је · површно знање (читање, писање и четири основне рачунске

радње). У накнаду зато добијало је масу лекција о пристој- |