Учитељ

Методика 505

његову материјалну културу напосе. То би значило пре свега уништити географију, као такву, и њеном једном делу дати такво развиће, које ни изблиза не одговора целини. Наша би зграда остала без темеља или би се темељила на песку. „Природњачко-научна или, изражавајући се уобичајеним термином, физичко-географска дата морају бити узидана, како смо то више пута понављали, у темељ географског излагања: она стварно чине фактички основ вечито променљиних културно-географских услова“ (проф. Е. Ј. Петри). „Географско испитивање мора... после оцене природних услова пре свега да обрати пажњу на укупност човекових манифестација у њиховој узајамној зависности и да их протумачи природним условима“... А. Хетнер). Дуалистичко схватање географије, у погледу који нас сада интересује, по Груберовом изразу, „личи у извесном смислу на дволику главу Јанусову: с једне стране њен је поглед управљен на историју и философију историје, с друге на област природњачко-научних испитивања“, као што је познато, широко је и целисходно спровођено у школској пракси: гллвна, готово искључива пажња посвећивана је човеку с његовом материјалном културом. Географски уџбеници, право речено, били су информатори, који су одговарали на питање, чим се „слави“ тај или онај град, ова или она област. „Физичка географија“, „политичка географија“, „културна географија“, „економска географија“ и т. д. представљају само поједине делове географије, као такве, али географија, у правом смислу те речи, почиње само од тога момента, када се подвојена дата природе и живота изабране области почињу взезиваши у општу слику узајамних односа, узајамне зависности изучених дата. Међутим неправилно је у изучавању географије ограничити се само на спољна и тренутна дата приликом упознавања са таквим областима, као што су например, пустиње, тундре, тропске шуме, и др. земљине просторије, где је човекова активност једва приметна, каои запостављати подробно изучавање оних места, где је обратно, "човекова активност необично јака. Пустиње, тундре, тропске шуме и др. јесу јако цењени објекти географског изучавања, пошто претстављају врло јасне и очигледно сложене групе јако одређених елемената: површине, климе и др. географ. ских фактора. Такве области, као поменуте, јесу кристално јасне узајамне везе битних црта живота природе. Због тога што је таква слика у већој мери рељефна и јасна, ове 06-.