Учитељ

-540 Уочји Te JB језнка (задатак, вредност, избор и обрада наставног градива), а у другоме настава почетног читања и писања. Оба дела г, Рајичић је обрадио зналачки и, чисто са резултатима који су потпуно нови. У томе погледу нарочито ваља истаћи његово одлучно залагање са слободне писмене саставе и још "одличније за одлагање наставе почетног читања и писања.

Г. Рајичићева књига заслужује особиту пажњу.

Београд. Вит. 6. Р._

Српске народне мелодије (Јужна Србија) скупио Влад. „_Р. Ђорђевић. Увод од Ернеста Клосома. Издање Скопског Научног Друштва; Скопље, 1928. Цена 70:— данара.

| — Свршетак —

Остављајући да при крају ово приказа детаљније протоворимо о самом делу, ми ћемо покушати да објаснимо мотиве који су покренули г. Ђорђевића да изради овако корисву збирку. Поред тога изнећемо и досадашња његова дела, да би читаоци видели колико је плодан и разноврстан његов рад.

Рођен у свештеничкој породици, 19. новембра, 1869. године у Брестовцу (тимочком), од оца Радосава, свештеника и мајке Јелисавете, г. Ђорђевић је још из детињства васпитаван у националном духу.

Основну школу и четири разреда гимназије изучио је у „Алексинцу, а пети и шести гимназије и Учитељску Школу гу Нишу. ;

По свршетку Учитељске Школе, постао је учитељ у селу Кулини, под Јастребцем, где је остао две године; а потом премештен за учитеља у Алексинцу. Тамо је остао годину дана.

Романтичност места у којима живео и ведри простосрдачни дух народни, јако су утицали на њега и он је заволео свом љубављу свој народ, за који је истински још тада почео радити.

Љубав. према музици одвела га је на продужење музичких студија у Бечу. Три године је тамо студирао код чувенога музичара Роберша Фукса. Потом је неко време учио инструментацију у Прагу, код ГШебора.

По повратку с лиричких студија постављен је за настав_ника музике у ваљевској гимназији (1897.).