Учитељ

Психологија 575

мога кревета, изазвала је у мени слике читаве једне епохе чији је симбол била гилотина.“")

Фројд, поред туђих износи и један свој сан где надражај слуха изазива сан. „Пробудио сам се једног јутра... са убеђењем да сам снивао да је умро папа. Тражио сам да објасним овај сан, али ме, у том тренутку жена запита: „Јеси ли чуо јутрос рано огромно звоњење звона» Све су цркве звониле.“ Не, нисам ништа чуо, јер спавам дубоко.“ Ропсаш: у своме делу Сан, прича један свој сан. Налази се у лову, пуца неколико пута из пушке, буди се и констатује да на пољу грми“) Сличан сан прича и Ројке: „Један композитор "снивао је да држи предавање. Објашњавао је нешто својим ученицима. Кад је завршио окрену се једном младићу питајући га: „Јеси ли разумеор“ Овај завика као луд: „Опа!“, затим „Епегјо!“ и, на послетку „Рецегјо!“ (Ватра!). Пробуди га ова ларма на пожар, која је стварно на улици одјекивала,“ =) Светлосни надражаји могу такођер да буду повод сну. Изненадне појаве светлости у соби или месечина обично се преобразе у сан и свест их најчешће објашњава као пожар. Продирање светлости кроз црвену завесу дало је повода једном спавачу да снива како бере јагоде.“)

Улога спољних надражаја у сновима била је и предмет прецизних експерименталних испитивања. Експерименти овде имају за циљ вештачко изазивање надражаја код особе која «спава, после чега следује буђење, да би особа могла да прича шта је снивала. Навешћемо, као пример, неколико таквих експеримената. Мацту, чије смо дело о сновима већ поменули извео је на самом себи једну серију таквих експеримената. Он је дао да му се за време спавања стави под нос флаша «са колоњском водом, и снивао је да се налази у Каиру у у једној парфимеријској радњи где је доживео читаву гомилу чудних авантура. Кад је био мало уштинут у затиљак, снивао _ је да му лекар — који га је лечио још у раном детињству ставља гипс на то место. Вруће гвожђе приближено његову. лицу, изазвало му је идеју разбојника који присиљавају своје

1) Maury, Le Sommeil et les Reves Paris 1878, 4-то изд.

2) Le Reve, c. 258, Paris 1906.

2) Freud, La Science аез Кбџез. Франц. превод. Рапз 1926 с. 25.

5) Вештећ бр. с. 6. 16