Учитељ
+
578 - Учитељ
снови могу потпуно објаснити физиолошким факторима, односно разним чулним и органским осећајима. Фројд, као што напоменусмо, не спори важност физиолошких фактора у изазивању снова, али верује да су ови фактори далеко од тога да буду једини и битни узроци снова. Њихова је улога веома скромна. Пре свега не може се тврдити да су снови изазвати физиолошким надражајима, јер то се (не може доказати за сваки сан. Тамо где се то може доказати, т. ј. где можемо у једном датом сну познати елементе који су изазвати једним спољним или унутарњим утиском, само се ти елементи објаш-
њавају тим утиском, а никако остала садржина сна са којом
се они појављују. Па чак ни ови елементи не могу се објаснити, на начин, који може задовољити, овим утисцима. Поставља се одмах питање: како то да унутарњи и спољни надражаји, који дејствују на нас за време спавања, не изазивају у свести исте такве осећаје као у будном стању, већ се трансформишу у
_ слике, које не представљају верну репродукцију надражаја, |
њећ једва дачине алузију на њ; „Ог-ја!“ не репродукује „Гецегјо!“ Пуцањ пушке није репродукција грмљавине. Маска која цепа кожу лица није репродукција превлачења длаке по лицу. Па не само то, многи надражаји који дејствују на нас за време спавања, без обзира која чула импресионишу, у сну се приказују већином у сликама чула вида, тако да је највећи део снова исткан готово из визуелних слика. Визуелизација то је једно од обележја духовне активности за време снивања. Она иде толико далеко да нам приказује разне органске осећаје у визуелним сликама. Нелагодност у цревима; преводи се код Зећетпег-а, у сну, визијом „дугих, тесних и кривудавих ходника“ 5) Нелагодност од једног нешто повећег зуба, изазива визију два реда лепих младића, спремних за борбу, који затим јуришају једни на друге, враћају се на своја места и поново ју“ ришају. Зећеглег, који се иначе бавио много сновима, а нарочито односом спољних и унутрашњих надражаја према сновима, био је толико убеђен да му ова визија долази од зуба да га је дао извадити.)
Најзад и то: један исти надражај код исте особе не иза-
1) Introduction a la рзусћапајузе с. 108. 3) Ibid. 108.