Учитељ

УЧИТЕЉ

Април 1928. БЕОГРАД Бр. 8. Год. УШ.

Васпитање за мир Георгина Вурмова-Брно

Школом и васпитањем на трајноме миру, како унутрашњем, тако и спољњем. Масарик

Коменски је написао: „Нема под небом другога пута на поправци наших дивљих инстинката, осим доброг вапитања младежи.“ Ако размислимо о свима тим људским „дивљим инстиктима“ морамо признати, да један од најгорих и који

човечанство највише квари и понижава, јесте рат.

_ После страшнога искуства, које је донео светски рат, увидело се, да миру и отклањању међународних конфликата не води само измена дипломатских односа међу државама, већ да је потребно изменити унутрашњу изградњу и васпитање људскога друштва. Због тога се данас у свима култур: ним државама захтева да школе васпитавају нова покољења, чија ће душевна оријентација бити друкчија; покољења, која ће, искрено љубећи своју отаџбину и свој народ, боље разумевати и схватати душу, потребе и преимућства других народа и ценити све, што је који од њих учинио за развитак и напредак човечанства, дакле, покољења, која ће имати смисао за солидарност и узајамну помоћ

При свима међународним конгресима, чији је циљ светски мир и међународна солидарност, постоје данас и нарочите комисије, које детаљно претресају важни проблем васпитање за мир.

Године 1924. председавала сам у таквој васпитној комисији на ХХИ! светском конгресу за мир. Дошли смо до оваквих закључака: Задатак школе је, да младеж васпитава тако, да она буде телесне и душевно адрава и снажна, да