Учитељ

Васпитање за мир 565

нашега Скорепе цео план „Међународног Удружења“, који је наишао на велико признање. Исто је тако примљен и факт, да је целокупно Учитељско Удружење, сваке године са Удружењем за Мир подносило молбу Министарству Просвете, да се у школе уведе по један час, посвећен миру и најзад је одобрено по пола часа на дан рођења Коменског. Сада ћемо тражити и другу половину часа на дан смрти Коменског, 15 новембра, што је у исто време и дан отварања прве скупштине Друшва Народа године 1920.

Казала сам, да целокупна настава треба да буде прожета духом мира. Али то не значи, да дете треба да постане слаботиња, која све допушта и не уме своје право да очува. Дете мора бити припремљено за животну борбу. Ја често деци износим као пример причу о лептирку, коме је дечко помогао да изиђе из чауре и који после није могао да лети, већ је само милио. Да је сам прогризао чауру, могао би лепо летети. Тако се и човек у животу мора борити за егзистенцију, за уверење и проширавање свога знања. То је конструктивна борба, док су рат и себичне сталешке и индивидуалне борбе, деструкнивне. Много се говори о борби у природи, али се заборавља, да у природи исто тако има и много узајамне помоћи. Ако само посматрамо разне симпнозе, видећемо да у природи има узајамне помоћи више но што смо мислили. Борба никад неће престати, али мора престати бруталност борбе, а пре свега ратови. Палацки је написао ове дивне речи: „Кад год смо победили, била је то увек више победа духа него физичка победа, а кад год смо подлегли, кривица је била у недостатку духовне активности, моралне јачине и одважности,“

Што важи за народ, важи такође и за појединца. Пацифизам не води сентименталиом јадиковању, већ оној великој моралној јачини, о којој говори Палацки; он пружа оружје из душевнога арсенала за поштену животну борбу и види јемство за право и правичност у томе, што ће се борбе у будућности водити таквим оружјем, а не насиљем и'убијањем. А у томе је и велики значај школе за лешу будућност човечанства и школско васпитање за мир.

С чешког, Б. Лукићка, учитељица