Учитељ

744. Учитељ

је рано оставио песму и приповетку. И то је била велика срећа. Поезија није штетовала што је Новаковић оставља, а наука и књижевност добиле су једнога сјајног представника.

Београд, у времену о којем говоримо, није имао сталнога позоришта свог, али као да је имао више интереса за позориште малени град с типом турске касабе и са најмање 70% неписмених, него што има данашњи многољудни европски град. Данас Народно Позориште у Београду често даје представе пред празном кућом, јер модерни Београд издржава више од десет биоскопа и толике барове. Друга времена друкчији укус!

Позоришно Друштво оснивају 1860. г. ђаци Београдске Гимназије. (Велики Театор био је у Великој Пивари). Било је то дилетантско друштво, које су основали: професор Мата С. Карамарковић, Димитрије Јовић, Панта Бесарић, Мита Пупче, млади чиновници разних струка. Наравно Ђачко Позоришно Друштво није се могло одржати. Његови, прилично извежбани чланови пришли су Великом Театру. Међу њима је и Ипократ Ђорђевић.

Млади гимназијски ученици, нови глумци у Великом Teатру пишу преводе с немачког и прерађују туђе позоришне комаде, па се њихови ориђинали и преводи дају иу Великом Театру. Коста (Стојан) Новаковић, написао је позоришни комад Црногорци; од Ипократа имамо оригинал Љубоје Тупан И прерађену Плодонијеву драму Добра жена. ;

О важности ових позоришта за културни живот у Београду вели се на једном месту у овој књизи: „Ова ђачка и дилетантска позоришта имала су велики утицај на ову генерацију и на њен доцнији јавни живот. Тај се утицај огледао не само у првим књижевничким покушајима ових ђака, него чак и доцније у беседништву појединих међу њима на јавним зборовима: и у Народним Скупштинама." |

Мали Ипократ, још као ученик у нижим разредима гимназије, наговештавао је шта се може очекивати од Владана. Дечко, Ипократ пише приповетке, пише позоришне комаде (први су му покушаји Робови, Сулејман). Књижевни састави његови улазе у штампу, неки засебно, а један у службене Српске Новине. Позоришни комади представљају се и у Великом Театру. Био је ваљан ученик у школи. Читао је много.