Учитељ

Листак 783

ЛИСТАК

Никола Сенић, учитељ — Тузла.

Из родитељског ДНСВНИКО

Бата је навршио пет година а Сеја две. Бата врло радо слуша приповетке. Све дечје листове, „Бакине приче" и др. приповетке за децу, морамо му прочитати од корице до корице, јер он још не зна да чита.

Сеја још не схвата приповетке, али и она увек пажљиво слуша а и сама често заспи гледајући у какву књигу или новине и мисли Бог зна штао ситним словима, којима су ис пуњене књиге.

Сеја је данас нешто слаба и лекар је наредио да не устаје из кревета, док не установи болест. Иначе, Сеја је расположена, и сви имамо муке, да је у кревету задржимо.

У намери да Сеју забавимо и задржимо у кревету, сели смо на њезин кревет ја и Бата и ја читам из „Дечјег Листа" приповетку „Мајчин цвет" (По словеначком, Радул Вељић).

Читам полако, да ме могу пратити. Настојим, да наглашавањем оживим садржај. Речи, за које мислим да их неће разумети, заменим другима. Прочитао сам овај садржај:

— Разболела се нека сирота удовица. Брат и сестра, њезина деца, још су мали и слаби да зараде новаца и купе лека болесној мајци. Молили су се Богу да им мајка оздрави и чували у пољу краву, једину хранитељку њихову. Једнога дана спасао је брат живот неком кепецу — патуљку, који му за то обећа богату награду. У дворовима кепеца, камо је брат дошао са кепецом, могао је да бира шта хоће, из собе у којој је било оружје, којим се стиче слава; из друге у којој је сијало злато и драго камење или из треће, која је била пуна саксија са лековитим биљем. Међу свим биљем у тој трећој соби, нарочито се истицала саксија са крупним белим цветовима. Тај цвет звао се „Мајчин цвет" а повраћао је здравље болеснику, који га помирише и доносио срећу кући, која га има и негује. —

Бата и Сеја пажљиво слушају а нарочито Бата. Он по који пут запита што, и ја му објасним. Сада ја њега запитам: