Учитељ

Проблем несвесног и васпитање 671

гије међу осталим наукама: да је она једна, реална наука и да зато њу не могу интересовати принципи него сама, жива, реалност друштвеног живота. Зато је задатак психологије верно и пластично преставити реални психизам, шаренолику матицу друштвеног живота, који је једна функционална целина пуна међусобног прожимања и преплетања разних процеса. >

Ова измена задатака повукла је и измену метода психолошког истраживања. Јер се увидело да стара, појмовна, анализа хотећи да створи и у психологији родне појмове и_ категорије у ствари је давала шаблоне који су једва могли да ухвате што од психичког живота. Јер такав је поступак вршио парцелисање, калупљење, а тим самим и потпуно убијање живог психизма, који је једино вечито отицање. Зато Ветохоп одбацује такав поступак, истичући да је он неприличан за психологију, кад је наука особеног реда. Појмовна анализа нужна је као метод у егзатних наука, пошто су и оне просторног карактера, а како је психички живот неоспорна реалност, то заиспитивање њега, Ветозоп уводи интуицију. Само путем интуиције могуће је адекватно престављање психичког живота, јер је она уживљавање у само психичко збивање, директни контакт и опажање истог. Интуиција је бићем својим најближа и најинтимнија дубоким и тамним душевним збивањима, динамична је јер базира на уосећавању и проживљавању најфинијих подрхтаја и покрета душе до којих мисао не може доћи. Зато се она готово граничи са уметничким стварањем, у коме Сћ. Љајо налази пуно момената активности несвесног. „Интуиција ривалише уметности" вели Пугепаћаштет5.

ж ж «»

Приступајући сада самоме питању о природи несвесног — истина у намери да се само укратко додирну некоје резултати испитивања на томе пољу — мора се одмах да учине две консатације.

Прво: несвесно није чист физиолошки рад јер би онда, било немогуће придавати му ма какве психичке атрибуте. Сва психолошка гледишта која су примила принцип несве-

1 Брок: Ка ме 1асопзсјепје et les mouvements.