Учитељ

Проблем несвесног и васпитање 673

но несвесних чињеница. — Капф дефинитивно удара међе моћи разума, свести, мисли, и са својим појмом трансцеденталнога отвара широко пространство ирационалног и несвесног. Он такође подвлачи да је и сама синтетичка функција, та база целокупне наше мисаоности, која такође унаша и јединство у наше перцепције, да је и она „трансцедентална изван искуства или, како би ми данас рекли, ради несвесно.“ Зећорепћалшет је израдио свој систем на бићу воље „која постоји и нема никакве потребе за, субјектом који сазнаје, која

_ је, дакле, једна несвесна и слепо делатна импулзија или на-

roH”.* Anu Tek Hartmann даје једну савршену метафизику несвеснога. Његова чувена „РћПозорћје а. Џпреулцавњђеп" јесте „безмерно грациозна и генијална визија несвеснога", које и ствара и потпуно прожима прелепу раскошност човекова духа, а нити је икада исцрпљиво у својој продуктивности, нити уморено у своме раду. —

Научна пак фаза овог питања почиње тек у 2-0] половини ХТХ. века. И од тога времена кад су Сћеуте! и Helmћојљ са клатном емпирички запазили феномене несвесног, па до данас изграђена је читава литература студија о несвесном. у коју улазе имена најчувенијих психолога, психопатолога и филозофа..

Плуејаћашуега у своме, до сад већ цитираном, делу, даје

ову општу дефенцију несвеснога: ,„Несвесно чине она психолошка

факта, која утичу на духовни живот, али која ипакне чине део онога о чему ми сами себи дајемо рачуна: део наше свести". Ипак такав активни, динамички, карактер немају баш сва несвесна факта. Зато их Пуејаћашуега дели у главном у три групе. Та три вида несвесног јесу: 1) несвесно психо-физиолошко, 2)» аутоматско несвесно, и 3) динамичко несвесно.

1) Психо-физиолошко несвесно обузима оне факторе којих ми нисмо свесни, али који условљавају највећи део наших опажаја, осећаја и ставова. „Осећај (као и перцепција) јесте резултат врло компликованог синтетичког рада чије резултате само свест констатује, а мада она није кадра да уђе у механизам самога стварања. Једна видна перцепција,

9 Dwelshauvers : цит. дело. 4 Schwegler : Geschichte der Philosophie.