Учитељ

Душа и тело 681

телектуални и морални живот, који се разликује од животињског,

који је потчињен чулима.

Овим нижим моћима, биће нам се тако рећи спушта у жи»„отињско царство, изједначујући се са свима бићима нижим од ч0нека; моралношћу пак, човек се разликује и уздиже изнад њих. Као у човеку, и у животињима се може уочити једна духовна моћ са свима знацима, који сачињавају индивидуалност; али с овом моћи, једино су у човеку спојене још и ове моћи: свест о себи самој, разум и слобода.

Због ових виших моћи, човек постаје одговоран за своја дела, јер он није више само јединка, него и личност.

П. — И мимо ових доказа који се не могу порицати о нашем. интимном чулу, које се апсолутно противи сваком изједначавању психолошких и физиолошких чињеница, неки ипак одричу ову битност у човеку; и непризнавајући му духовни извор, они мисле да чињенице које се односе на душу, како ми тврдимо, нисуу ствари ништа друго до промене материје. Овај њихов систем схватања зове се материализам, за разлику од супротног му си-

стема спиритуализма.

Ради потврде своје доктрине, материалисте поглавиту важност полажу утицају тела на душу. Старост, као и болест мењају ум и карактер; уношењем извесних материја у желудац, оживља- вају се или отежавају интелектуалне моћи, чинећи их раздражљивијим, блажијим, мучаљивијим или веселијим и т. д.. Али им се на ово може одговорити: ако тело збиља утиче на душу,и душа исто тако утиче на тело. Ако нам болест може донети тугу, туга нам може изазвати болест ; на пример : под утицајем страха (чињеница чисто психолошка), ми побледимо, задрхтимо, срце нам јаче куца (чињенице чисто физиолошке).

Из ове двогубе замерке, може се извући овај једини логични закључак: тело и душа су у тесној узајамној вези.

Одбацујући ово индентификовање физичког и душевног живота, данас се материалисте труде да докажу, како мисао није. ништа друго до једна мождана радња. Искуство нам показује кажу они — да мисао зависи од стања мозга, чија тежина, хемијски састав, вијуге с превојима, мање-више дубоким, — одговарају струпњу интелигенције једног човека. .

На први поглед види се, да ништа није несигурније од ових тобожњих промотрених веза, између физичког састава мозга и психолошких стања једног човека; у осталом, нико и не одриче да