Учитељ

689 Учитељ

је мозак орган мисли. Према томе дакле, узмимо ма какав инструменат, на пример музички, који би био мање-више савршен; звукови, које би један уметник могао произвести, били би мањевише чисти, пријатни, јаки и т. д.. Али, ако би овај инструменат био нескладан, или ма на који начин покварен, добили би звукове мање-више потмуле, или одвећ дречеће, лажне и без нијанса у прелазима. И у потпуној претпоставци, првог или другог случаја, сами инструменат не би никад могао надражити чуло слуха: добар или рђав, да би произвео звукове, треба на њему извршити извесни рад, треба неко да учини да би затреперио. Исто је тако, као што смо то већ наговестили, и у овом случају: ако је мозак инструменат мисли (или тачније казано: орган целокупног психолошког живота), он није и њен извор. Овај је извор ван њега и од друге је суштине. | Сем овога, а независно од претходног побијања, не само да се на први поглед јасно запажа, да чињенице душе не представљају само ову дубоку разлику од фициолошких чињеница, него још доприноси, да се скоро инстинктивно закључи — двојство наше природе. Сем овог доказа о интимном чулу, који се може сматрати у њему самом као скоро одлучан доказ, треба узети у обзир, да су својства душе потпуно неподударна са најбитнијим особинама материје. Свако тело јесте сложено тело од атома разноврсних делова: дух је један. Свако је тело — дар умно — дељиво: дељивост ума не може се ни појмити. Свако тело заузима извесан део простора: дух нема простирања. Материја се непрекидно преображава: дакле, док су се од рођења сви делови мога тела више пута обновили, ја осећам, ја знам, да се моја личност, моје ја није изменило, нити се мења. Због ове непрекидне промене, најзад се тело губи и изумире: ничим се пак не доказује, да је душа подвргнута закону смрти, а смрт није ништа друго до телесно распадање и влада само физичком природом. Додајмо овоме, да је судбина логична последица материализма, то јест одрицање слободе, што опет повлачи и одрицање одговорности, па следствено и одрицање самога морала. Ш. — Ова доказана разлика, садржи у себи и значајне педагошке разлике. Сходно погледима материалиста, васпитање ло"тички извођено, могло би бити само скучено, ниско, засновано једино на интересима и прохтевима, у искључивом циљу користи. Збиља, гледати човека као једно просто тело, сложено из органских материја; гледати у његовим жељама, његовим мислима и рад-