Учитељ

Педагошки преглед 705

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД Живојин 6. Ђорђевић.

Педагошки покрет садашњости

— Rudolf Lehmann. —

Представници најмлађе педагошке струје искупљени су y „BĐuhd entschiedener Schulreformer,”*) (савез одлучних школских реформатора). Ова најмлађа педагошка струја појавила, се тек с политичком револуцијом, (дакле после рата) па се у њеној тенденцији показују све раније. реформне ознаке спроведене до својих последњих конзеквенција. Али су све те разноврсне тежње и реформне ознаке, с погледом на једно опширно основно гледиште, састављене у један укупан програм. На тај начин је настала слика једног новог школског васпитања, које у свим својим битним цртама стоји у супротности са традиционалним системом јавне наставе -

Укупан програм одлучних школских реформатора ношен је једним социјал-политичким гледиштем, а то је оно мишљење, из кога нова држава (Немачка) тежи да црпи своје идеалне снаге. Он је израстао из социјалног духа, који је — ма како биле несавршене његове спољне форме у којима се до сада приказивао — себи полагано освојио једно неизгубљиво место у светској слици-немачког идеализма. Али је он исто тако израстао и из гледишта, о природи човека и државног живота, одакле демократија, од пре два века, изводи своја учења и намере. Ми ту видимо слику, чије се поједине црте чине до душе често сумњивим, али које као целина показују извесну величину и потпуност.

1 Оснивач и вођ савеза је Раш Оезтејсћ, 5ифега! у Берлину. Његова делатност чини кристализациону тачку за прикупљање читавог низа тежњи многих школских људи и жена. Централни положај у савезу имају поред Оезејсћ-а још и: Е. Катзеп u 5. Казеган. Орган савеза је часопис „Рге лепе Егглећипг“, који је основао М. Н. Ваесе и издаје га заједно ca Kawerau. (Berlin Lichtinau).

а О гледиштима и захтевима ових реформатора могу се добити детаљ. нија обавештења у извештајима са три састанка њихова савеза, које је Oestreich издао под разним насловима. Основни и најважнији је први: „Entschiedene Schulrejorne“. HM ова расправа је у главном приказ по тој књизи. Свој лични став Оезфејсћ је изразио у књизи: „Пле ејазнзеће Еппеназсћије, Зеђел5 — ипа РгодикНопззсћије“. Покушај теоретског заснивања овога гледишта учинио је у 5. Кафеган, у врло партијски обојеној књизи: „5осто]0qische Paedagogie*" — Leipzig 1921.