Учитељ

706 У цитељ

Одлучни реформатори полазе од оних супротности које су биле од значаја за целокупан педагошки покрет. једе ностран интелектуалистички став немачке школе је први принцип противу кога се они боре. Место тога они истављају идеју „Етеђтззсјие" (школу доживљавања). Према Катзеповом формулисању: „школа треба да постане истинском окизвотном садржином омладине." Таква формулација има нешто непосредно јасно у себи. Нови појам (овај) шири је од појма радне школе, јер ову садржи у себи. Све што школа детету, младом човеку доноси, треба да. се образује у унутрашњи доживљај, и то не важи само за технички и интелектуални рад, већ и за уметничке утиске, игру и спорт, а највише за саму заједницу, управо „доживљену заједницу“ којом школа треба да постане. Појам доживљаја, који у духовном животу и самој филозофији нашега доба, заузима знатно место срећно означава супротност према чисто рецептивном учењу али исто тако и према чисто механичком раду, коме радна школа не означава увек с нужном одлучношћу и његово потчињено место. Овим новим појмом је надвладана једностраност рецептивности, мирног и прибраног примања, као и опасност да се прецени мануелни рад; или бар помоћу њега може бити све то надвладано. Јер несумњиво има и доживљаја битно рецептивне врсте. Доживљај је све оно, што изнад спољних односа или кроз њих, додИрује дубине душе, продире у емоционални или вољни живот _ или из њега проистиче. Тако нам је свима дан уметнички доживљај, и интелектуални доживљај у ширем смислу „Bildungserlebnis”, Kako ra је назвао један духовити лите-_ рарни критичар наших дана — који је не мање јасан појам него емоционални и вољни доживљај. У сваком истинском доживљају учествују све душевне силе само њихово различито означавање даје им увек дуги карактер. Зато је тачно, да само доживљај ствара снаге душе. - __

Изјаву, да све, што школа даје мора постати доживљајем · ученичким, проширују реформатори у став: све што

1 На супрот овом схватању одлучних реформатора стоји опет њихова догма, да је сваки рад, једном за свагда, од подјеанаке вредности. Ово учење социјалполитичког, не педагошког реда, може лако одвести у странпутицеТакво изједначење је са чисто моралног гледишта тачно, али неи са културног.