Учитељ

Педагошки преглед 707

омладини може да постане доживљајем, треба да обухвати школско васпитање. Поред интелектуалних, техничких и уметничких елемената, још и сву практичну делатност у што је могуће ширем смислу: пољопривреду, градинарство, домаћинство, шта више ученици треба да, „доживе" и привредну структуру друштва. Најважнији и заправо одлучујући је доживљај заједнице, и то не само у етичком и општем социјалном погледу, него и у политичком и привредном. Не само теоретски већ и практичним радом омладину треба увести у све форме државног и друштвеног живота. Јер се не ради само о знању тих ствари, него, пре свега, о осећању, помоћу кога се појединац опредељује у друштву; као и о извесном, и ако само привременом умењу, које га оспособљава за извршење његових дужности у заједници.

Да би све то било омогућено, школа мора постати самостална творевина, која у.малом показује копију људскога, друштва организованог са привредног и професионалног гледишта. Као што се с те стране захтева, живот омладине мора се сасвим и потпуно тако одигравати. Служи за узор тип пољских васпитних домова („Папдетлећиповћете") а американски „Зсћоојању", и лебди пред очима: све школе треба _ да су у пољу или бар на периферији градова, између шума, ливада, њива. Изван правих наставних часова омладина се занима: „стварањем насеобина" (,Siedlungpswesoen"), saHaT-

ством, пољским радом, и то не само узгред. Школа се највећим делом изражава сама; она постаје „продуктивна школа“. Изградња праве наставе, онако: како ју је Оезђтејсћ замислио и пројектовао, врши се по начину диференциране · школе. На општој основној школи дижу се паралелни сплетови разних других школа, чији су последњи циљеви градирани према мери и врсти ученичке обдарености. Предвиђени су и омогућени сви прелази из једне- врсте школе у друге. Сагласни су још и у томе, да се разредни систем укине или бар битно ограничи. Око једног заједничког језгра, које садр- |

" жи неопходно наставно градиво за свакога, групишу се курсеви са слободним избором у што је могуће већем броју и разноликости. Ови курсеви носе карактер слободних радних заједница у којима се скупљају ученици разног доба и пола

5њ