Учитељ

736 Учитељ

нема; мото нема нигде, а примедбе има 4 у чит. ЈУ р.. На сваки начин то није ни добро ни похвално.

— 1918. г. створена је држава С.Х. С. иу њој је Уставом прописан нов циљ васпитању омладине, па је то требало најпре у читанкама, каб основним школ. књигама, спровести. Али то није било. Ове читанке садржином не разликују се од читанака пре 1918. г. састављених за Србију. Од првих њихових издања па до ових од 1996. г. разлика је у томе, што су неки чланци изостављани и враћани или су пресељавани из једне у другу читанку, тек састављачи нису за 25 година тражили нову и савременију садржину, па у новим издањима у ствари нема ништа ново. Осем ако је на основу научне педагогије ново то, што је Велика липа из 11 ч. пресађена у чит. П р., Једином из ТУ ч. пресељено у чит. У и ТУ р., Виноград ска берба у Врању давно Богу душу дало из ТУ ч. васкрсло у чит. М и УГр., или што су песме Слобода и Ево наших таста унете и у Пиу ЈД читанку, а прича Ружица и у Пи у ТУ читанку, а Девојка и смок у 1 ч. скоро истоветно са Бакина приповетка у Ш читанци. Да се ни мало није мислило о новом стању казују и: „Али ће скоро ведар час доћи, и твој ће очај убрзо проћи... Твоје ће дуге муке престати... ти ћеш све своје жеље постићи... Маћедонијо!“ ТУ-132., па: „Босна поносна рони сузе, кука све јаче,... не може сносит' окове,.“ Забога, и за Божји хатар, зар је тако и сада као и пре 1918. године2! Зар књижевност не пружа ништа новије > Зар Ст. Одбор ово није опазиоР!

— Ево само по један пример рђавога стила. „Обули смо и старе ципеле. Нове би се квариле и цепале идући по камењу“. 11-63., а права мисао је на. сву прилику; „Обули смо и старе ципеле, дане би нове кварилии..“ — „Из. вашега праха, славни наши дедови, поникоше нови борци и осветници. Два велика и миришљава, цвета полажу на ваш узвишени гроб: ослобођење пи независност“, 111-80. Прах. је мртав, и не рађа никога. Ко полаже цветове — борци или ослобођење и независностр — „Пењемо се уза стрмо стење као нож“, 17.109... Нож се не пење; стење није стрмо као. нож. — „Уортаче се двојица сиромаха са земљом: њивама „да заједнички раде; у тај посао уложе још,. колико је ко имао, и новаца“, У и У1-102.. Зарсе земља може с ким. ортачитиг! Зар земља ради и има новаца2! — Овако стилизо-