Учитељ

850 Учитељ

са питањем о социјалном васпитању. Из ње сазнајемо и за основне идеје реформних теоретичара и за покушаје примене тих теорија на практичан васпитни и школски рад у свима напредним државама, па видимо шта су и наши суседи Бугари предузимали у том правцу (за напредне Стамболијскове владе). За оне наше наставнике који теже напретку а реформни покрет им је још нова ствар, ова ће књига дати подстрека за покушаје у правцу новога васпитања и наставе, а оне међу њима (а таквих, верујемо, није не-

знатан број) који су из властите педагошке увиђавности у сво-

јим школама већ предузимали рад у духу нове школе и имали у томе успеха, Феријерова Активна Школа ободриће на даљи рад и допринеће новим и јачим успесима.

Г. Опачић је превео Активну Школу по одобрењу пишчеву. Феријер је за овај превод написао чик опширан и веома значајан предговор, који износи скоро читав табак. Тај је предговор читава нова студија славног швајцарског савременог педагога и преводилац га је с правом назвао „делом у делу". Превод је осим тога, снабдевен и лепом сликом Феријеровем и, у преводиочеву предговору, његовом биографијом. Преводилац је напослетку, добро учинио што је на крају књиге додао и „Библиографију" о Активној Школи код Срба, Хрвата и Словенаца".

Г. Опачић је Србин, рођен и живи у Хрватској. Он је један од одушевљених поборника народног јединства и слоге између Срба и Хрвата. Извесно је из компромисних разлога штампао свој превод у Загребу, али,у српској штампарији; ћирилицом, али са многим речима и изразима који се говоре и пишу у зони латинице. То ће без сумње учинити да књига буде приступачна већем броју читалаца, а она је таква, да заслужује да је набави сваки наш наставник, ма којој врсти школа он припадао, који хоће да се упозна са напредним радом у школи.

Д. ДУР. Р.

Слободан Поповић: Поихологија младости, прва свеска. Цена > Страна: 23. Београд, 1928. год. |

Од Аристотела па све до почетка 20. B. Психологија младости није у могућности да се покаже са каквим систематским делом. Било је само почетка и добрих намера као на пр. код Жан Жака Русоа, али не и правога, свестранога рада.

Живљи рад на овој психолошкој грани осећа се тек од прве

ак ваљак