Учитељ

Хроника 859

гали са његовим политичким погледима, јер је нестало једнога од наших најјачих политичара новијега доба.

Стјепан Радић родио се као син сељачких родитеља 11. јуна, 1871. године у селу Треборјеву код Сиска у Хрватској. Пошто је свршио гимназију у Загребу, студирао je y Москви, Прагу и Паризу филозофију и затим је полазио у Паризу високу школу за политичке науке. Знао је десетак језика и имао је велико познанство са представницима свесловенских идеја које је и сам увек ватрено заступао, због чега је долазио неколико пута у затвор за време бивше царевине. Крајем 1904. године основао је Хрватску Сељачку Странку и од тог доба важи као политичар и велики политички говорник. Хрватске сељачке масе су га обожавале.

После Уједињења 1918. године није приступио Јединству и био је задуго опозиционар томе чину и Београду, али је 1924. године ипак пришао Београду, дошао са својом групом у Народну Скупштину и ускоро затим постао министар просвете. По силаску с власти његова политичка. група била је опет у опозицији и у томе је дошао и несрећни 20. јуни, који је нашој младој држави донео много бола.

Као политичар, Стјепан Радић био је велики демократа. Нашим читаоцима су познати многи примери и докази за то; ипак ћемо овде навести један пример који им није познат: једном су га као Министра Просвете упитали какве казне да се примене на ђачке родитеље који своју децу не шаљу у школу, он је казао: „Никакве, већ оставити народу да он сам увиди потребу школовања деце, па ће их онда радо и без казне давати у школу." Као министар Просвете имао је да потпише за Београд учитељски распоред по чл. 35. Закона о народним школама. Том приликом наредио је комисији, да му све кандидате среди по квалификацијама и кад му је комисија прочитала прву половину предложених кандидата он је казао: „Доста, ти да се утврде, остали отпадају као слабији."

Радић је био вођа читавог једног дела нашег народа, са даровитошћу која се по речима једног његовог опозиционара далеко уздизала изнад савремене политичке осредњости и повремено додиривала генијалност. Имао је сјајну