Учитељ

860 зар У ИЕ Е Љ

речитост, која је противника збуњивала, а присталицу опијала. Као такав је Радић умро и његова смрт представља губитак за целокупни наш народ и за целокупан наш јавни живот. Нека је слава Стјепану Радићу!

Учитељска Скупштина и смрт Радићева. — Пре прелаза на дневни ред председник Учитељске Скупштине у Марибору обавестио је Скупштину о смрти Стјепана Радића н одржао говор позвавши Скупштину, да се придуружи 60лу браће Хрвата који је уједно и наш бол. Позива све приСутне да одаду покојнику последњу пошту устајањем и узвиком Слава му! Сви присутни устају и одају последњу почас пок. Стјепану Радићу са узвиком: „Слава му!' Скупштина је послала и своју делегацију на погреб, а Извршни Одбор је изјавио саучешће породици депешом.

Ванредни чланови Главног Просветног Савета. |. Министар Просвете одлучио је да у Главни Просветни Савет уђу као ванредни чланови за 1928 годину г. г. Д-р Карел Освалд, професор Университета у Љубљани; Д-р Карло Цапудер, вршилац дужности обласног просветног инспектора у Љубљани; Драгослав Илић, начелник Министарства Просвете; Јеротије Новитовић, инспектор Министарства Просвете у пенсији; Ђорђе Ковачевић, обласни просветни инспектор у Сарајеву; Мирко Балубџић, директор мушке гимназије у Нвом Саду; Ђуро Павичић, управник мушке учитељске школе у Загребу; Шукрија Алагић, директор гимназије у Тузли; Јосип Шкавић, професор учитељске школе у Загребу; Драгомир Илић, професор Ј1 мушке гимназије у Београду; Д-р Јосип Штајкуш, професор [ женске гимназије у Загребу; Д-р Исидора Секулић, професор И женске

гимназије у Београду; Катарина Богдановић, професор П'

женске гимназије у Београду; Петар Барјактаровић, управник грађанске школе у Панчеву; Милан Рабреновић, референт Министарства Просвете у пензији; Петар Вуксановић, учитељ у Београду; Вујица Петковић, учитељ у Београду; Автица Бочина, учитељица у Каштел Новом.

аса CAJ Ve

а