Учитељ

926 Учитељ

врсте, из којих ће, попут других неких наших „методичара", одсецати део по део и тако крпити своје ново „дело". О томе како г. др. Рајичић израђује своју дидактику нећемо питати њега самога. То у овом случају извесно није потребно. Наставници и ученици многих београдских народних школа даће нам обавештења, разуме се, на свој начин. Први ће причати о редовним посетама његовим, о сталним интересантним вежбањима и огледима, које он врши у њиховим одељењима, а ученици ће, с лицима обасјаним радошћу, говорити о „старом господину“, чијим се посетама много радују. Јер док су други с вашарском рекламом, не бирајући средства, натурали своје површне, маказарске уџбенике, дотле је г. др. Рајичић скромно, нечујно све своје време, које би му преостало од редовне професорске дужности у Вишој Педагошкој Школи, проводио у основним школама и идући од учионице до учионице, испитивао, проучавао, проверавао — самостално текао искуство, на основу кога је израдио своју књигу. А такав рад захтева пре свега много времена. Управо утолико више времена, уколико се пажљивије и с потребном научничком обазривошћу изводи. Зато ми у таквом раду видимо прво, велико преимућство ове књиге над осталима. Оно се стручњаку доиста и показује скоро на свакој страни њеној, нарочито пак у другом њеном делу.

Друго преимућство ове књиге налазимо у томе што је г. др. Рајичић, мада Хербартовац, далеко од тога да за љубав неких застарелих Хербартових погледа одбаци исправне новине у области наставе матерњег језика. Штету, коју још увек Хербартов правац наноси нашој основној настави, треба понајпре тражити у слепом придржавању, а уз тоу врло површном разумевању основних тежњи тога правца. Искључивост је скоро увек одлика ограничености, а стварање једног чудног, неприродног шаблона од Хербартове психолошке основе за наставу показује само недостатак ваљане стручне спреме и сиромаштво духа. Човек долази до очајања кад, на пример, присуствује предавањима за практични учитељски испит. Колико обилажења, ·бесмисленог губљења времена само док се „истакне циљ", а већ да не говоримо о осталом натезању и безначајном, празном разгово-