Учитељ

0 Учитељ

правац стриктно провађа у сваком делу па и овде, али по њему ипак не смета да уз интуитивизам наводи и друге филозофске правце и да тако читаоцу да прилике за свестрано обавештавање.

Више него икад данас се у филозофији осећа потреба да се једном за свагда пречисти спор између логиста и психологиста, да се види: „да ли се логика има заснивати на неким апсолутним, априорним засадама, које су неовисне од сваке емпирије, дакле и од психологије, или се има баш та психологија признати као позитивна и једина база и за логику." (Др. Влад. Дворниковић). Овоме спору, који је скупо · стао. филозофију, Лоскиј налази једно од најцелисходнијих решења. Своме систему Логике он ставља за задатак; „савлађивање супротности између ирационализма, апостериоризма и априоризма, супротности искуства и мишљења", задатак, с обзиром на савремено стање у овој науци, врло тежак, али с друге пак стране заиста достојан хвале. |

Али то није једино што треба нарочито похвалити код ове добре књиге. МИ у друга учења логике — „те потпуно уоквирене и завршне науке, која од времена Аристотела није била принуђена да крене ни један корак назад, али тако исто ни корак напред" (Кант) Лоскиј уноси нових елемената. 5 Аристотеловој науци он открива „несумњиве погрешке и нетачности, које забрањује сама та иста логика". А на основу свега тога он даје Логику, која је заиста достојна да репрезентује савремено стање науке. у |

1 Лоскијева логика изложена је у две књиге. Прва књига садржи; 1) гнесеолошки увод у логику и 2) појам и СУД. 5 Превод је лак за читање. — Техничка опрема добра.

Лесковац (Умка) · Вит. С. Рад.

Слободан Поповић: Самооцењивање и тежња за самопосматрањем код младића. Београд, 1928. (Аутореферат).

СУ овом свом специјалном раду из психологије пубер"тета, који је прештампан из „Гласника Професорског Друштва“, писац динамички посматра изражаје душевне структуре код оних младића који оцењују своју вредност, а теже и за самопосматрањем. Као материјал употребио је 400 писмених самоисказа које су му дали младићи од 16.—19. го-