Учитељ

Лав Толстој 869

рускога друштва верна је фотографија људских душа у обичноме животу. Дух који прожима оба романа није само руски, у њему је психоза целога човечанства, његова општа душа, његов морал и његов цео живот.

Оба су романа донела највећу славу писцу и остала и по изради и по стилу највећа дела уметности и укуса. Они су из првог периода његова стварања. У исто. време дао је и масу савршених уметничких новела, као што су Севастопољске приче, у којима, цртањем ратних ужаса војује против рата, и затим оних из рускога друштва: Мећава, Два хусара, Алберт, Луцерн, Сеча шуме, Јутро помјешчика, Маркерови Записи, Брачна срећа, Ђаво, Отац Сергије, Домаћин и слуга и 1. д. Тада је израдио и роман „Козаци“, у коме је сликао горштачки "живот, у коме је неко време провео и изнео у њему тезу, колико је прост сеоски живот честитији од лажне цивилизације. Из горштачког живота на Кавказу дао је и већу причу „Хаџи Мурат“.

У другој периоди, у којој се предао потпуно своме реформаторском раду од 1870. дао је велики роман „Васкресење", У коме износи како чиста љубав препорађа посрнуле душе. У том правцу су му и веће приче „Крајцерова соната", и „Смрт Ивана Илића“, којом тврди, да смрт ослобађа од празног живота.

Дао је и три драме: Царство мрака, Светлост која из мрака «сија и Живи леш, у којима расправља теме: о незнању у селуи о пустоши живота. И

У дела ове врсте спадају и његове успомене „Детињство, Дечаштво и Младићство“ дело њежно, искрено писано, пуно истине и лепоте, у коме је описао свој живот. У списима, који су остали после њега има више књижевних радова и прича од вредности.

У другој епохи свога рада, није марио за дела прве епохе, «која су му донела славу и вечно имеи тада је даои расправу „Шта је уметност“ 2 којом је негирао чисто уметнички рад и свој и других великих писаца, предпостављајући им проповеднички, моралистички рад и рад, који води бољитку народног живота практиком и корисношћу. Е

Ево шта вели о њој: „Уметност је свуда, она прожима сав наш живот; што ми називамо уметност: позоришта, концерти, књиге, изложбе, само је бескрајно мали део њен. Наш је живот пун уметничких појава оваке врсте од дечијих игара до религиозне службе... Данашња уметност изопачена ЈЕ Осећања нашега