Учитељ

250 Учитељ

se često pokušavalo: iz toga prozreti u njegovo pravo zanimanje pre nego što postade glumac. Njegovo znanje engleskog prava dovodilo je do zamišljanja, da je u svojoj mladosti bio pisar kod nekog advokata. To pravničko znahje pokazuje se još u njegovim najranijim delima, ali se ne prostire i na tuđa zakonodavstva, što svakako ukazuje na praktično, školovanje. U njegovu izlaganju engleskog sudstva ne mogoše moderni engleski pravnici pokazati nijednu pogrešku ili nedostatak pravničke vrste, ni u bračnim ni u nasledničkim ili zavešta nim . pitanjima, koja je raspravljao. Iz njegova knjižarskog znanja moglo bi se opet zaključiti, da ie bio štamparski slagač; bibliske izraze znao |e kao makoji teolog. Tako isto njegovo poznavanje prirode nije samo takvo kakvo se može lako steći u mladosti boravkom u selu. O njegovom znanju o životu insekata pisane su čitave knjige, a njegovo poznavanje osobitosti u sisara i ptica izgleda upravo neiscrpno. Njegova medecinska znanja takođe su privukla osobitu pažnju. A i psihijatristi se ne manje dive predstavljanju duševnog poremećaja и kralja Lira i Ofelije. Rečima: „Zemljino središte, hoje sve stvar privlači R sebi“ naslutio je docnije Njutnovo otkriće zakona gravitacije, a isto tako predvideo je često i neka anatomska i geološka otkrića.

Jamačno Šekspir nije imao vremena za mirne, naučne radove. On je upravo učio brzinom genija, interesovanjem za sve stvari s kojima bi dolazio u dodir. A posao shvatanja išao mu је, Јако, jer bi bio uvek telom i dušom „prisutan“, i to sačinjavaše njegovu majveču duševnu nasladu.

Genije nalazi ritam, shlad tipičnog u složenosti događaja, nalazi pravilnoe u svemu šŠfo manje izvežbanom ohu izgleda Као nepravilno. ' .

Dalja genijeva karakteristika je i veliba množina Вотзпћ, psihičkih naviRa, koje regulisavaju opredeljenje i celishođan pravac njegova ponašanja u odnosu na mišljenje, osećanje i hotenije. U psihičhoj okretnosti i probitačnim navihama ima genije više no što bi jedna obična individua ikad mogla steći za vreme jednog čovečjeg veka. Sva tla svojstva genija su nasleđena, i io пе од jednog ili dva pretka mego od velihog broja predaha, tako da se izvesna srećna svojstva srećnim slučajem sumiraju u geniju. Genije je glavni zgoditak koji Čovečanstvo izvlači s vremena na vreme iz „urne“ onoga što se zbiva u svetu.

о ни

|