Учитељ

Osobine genija 251

Svojim brzim odbirom genije s lakoćom nalazi ono što je iačno, gde se drugi ljudi i ljudske zajednice dugo kolebaju tamo amo i do izvesnog rešenja dolaze često tek suviše dockan. U fome leži praktični i socijalni značaj genija Rhaho umetničkog tako ı političkog. Genije Sve nevidljive pupoljke jednog vremena dovodi do cvetanja i sjedinjuje ih u jednu kitu, koja, načinom kako je on veže, ostaje dugo sveža i neuvela. Nesigurne pokušaje, preduzimane u svima mogučim pravcima od neznatnijih duhova, genije sredi, delimice dovede u sklad i unapredi.

Kao što je lako primetiti, radnja religioznog i političkog genija je slična. I ovi imaju, od prirode, jedan opredeljen pravac, sa koga se ne daju skrenuti; i ovi Se služe svima probitačnim činiocima za postignuće svoga cilja; i neustrašimi su, ne daju se zaplašiti neuspesima i promašenim pokušajima svojih prethodnika. Luter bi mirno išao u Vorms, i had bi tamo bilo foliko. đavola Polibo na Provu crepova, оп' зе тије dao zaplašiti. okolnošću, da Jan Hus ode na lomaču i pored obećane, sigurne pratnje. Upravo Luter nije mogao drukčije ni postupiti, i Bog pomože njemu ili, što je za genija jedno isto, mjegovu radu. Čak i da je propao, njegov rad ne bi bio uzaludan. |

Tipovi političkog genija jesu Napoleon i Bizmark. Napoleon nije čekao dok francuska revolucija prosto sama ne izbesni, nego je obuzdao i okončao svojom voljom. Brzo ishorišćavanje prilihe, obretan i vešt izbor danih mogućnosti harahterišu ceo Napoleonov život. lako je brzo rešavao, ipah ništa nije izveo površno, nego je sve imalo pečat njegove moćne ličnosti. Gde je prošao sa svojom vojskom, ostavio je trajne puteve. I u svojoj propasti pokazao je brzu odlučnost — sam 5е predao Englezima. Pored svega loga imao je vremena i da se interesuje za književnost i pozorište. :

A Bizmark? Sve nesređene želje najrazličnijih slojeva znao je brzo dovesti u sklad i гагштеуао je materijalne i idealne koristi upolrebitt. Što je decenijama, ako ne i stolećima, lebdelo u vazduhu i želelo se, žuđelo i slutilo, umeo je on ostvariti, ne misleći ni na šta drugo nego na svoj rad. Svako dobiveno iskustvo na to je odnosio i sve, u Koliko beše u njegovoj moći, dovodio je u pravac najkorisniji za njegov rad. Njegov brzi pronicavi pogled, njegovo jaho interesovanje, njegovo vladanje јакита pravio ga je onda odmah sjajnim govornihom.