Учитељ

Хроника 307

Седнице Ширег Главног Одбора. — 17. и 18. марта, т. Г., обављене су у Београду седнице Ширег Главног Одбора Југослзвенског Учитељског Удружења под председништвом председника Удружења г. Владе К. Петровића. Седницама је присуствовао Извршни Одбор и заступници свих секција пене учитељства. Седницу је отворио г. Влада К. Петровећ говором, у коме се налазе сва питања, која учитеље интересују. Главни предмет решавања био је пројекат новог закона с народним школама. Г. Министар Просвете желео је пре доношења овог закона да чује и мишљење Учитељског Удружења. Пошто је основа за нови закон у главном ранији пројекат на коме је у знатном делу сарађивало и Учитељско Удружење, то је Шири Одбор имао у главном да одлучи 0 неким питањима. Тако је од стране Одбора предложена нова стилизација члана који говори о задатку основне школе. Остало је осмогодишње школовање у основној школи, али је нешто измењен начин увођења оваквог школовања. У погледу учитељских материјалних права захтевано је да учитељи стоје према гимназијским професорима за једну четвртину мање, због мањег школовања и ако је учитељски позив најтежи позив. У наставним предметима у основној школи учињена је измена у толико, што је уведен нов пред“ · мет: завичајна настава и што ручни рад за мушкарце није посебни наставни предмет као женски ручни рад, већ предмет који прати целокупну наставу. Односно школског надзора решено је да срески надзорници могу бити само учитељи, без испита, а за обласне надзорнике да могу бити бирани и учитељи (срески надзорници) и студенти В. НП. Школе.

Сем ових питања Шири Главни Одбор бавио се извештајима, предлозима и питањима упућеним Извршном Одбору од стране појединих секција. Босанска Секција је тражила да јој се доппусти стварање фонда за сиромашне учитељске породице, као и да се од стране меродавних већа пажња обрати босанским школама, које су још у рђавим преликама. Загребачка секција је задовољна радом извршног Одбора и нада се већем успеху, Љубљанска секција је такође задовољна радом Извршног Одбора; у Словенији су скорес сви учитељи у организацији и среске организације успешто раде. Словенци су тражили да се дисциплински по-