Учитељ

и и ама

Надзор народних школа 245

не би смео да обмане остале о користима које добар и исправан надзор може донети. Модерне слободне државе, ако хоће да постану носиоци високих спољашњих и унутрашњих културних циљева, морају духу вођства и контроле оставити широк простор. Најзад треба знати и то, да одбацивање школског надзора нипошто не значи и уопште одбацивање сваког надзора, што је у организованој државе немогуће. Надзор у овом случају прелази на опште државне управне власти, које и ако не врше школски надзор врше надзор над школама и учитељима по себи сходним методама.

Појам школског надзора.

Увек је најтежа ствар тачно одредити неки појам, нешто исправно дефинисати. Анализа саме речи „надзор“ или „контрола" тешко да би нам дала оно што хоћемо. Зато ћемо се уздржати од дефинисања шк. надзора па покушати да извршимо једну дескрипцију његових основних функција. По постанку, школски надзор је издиференциран из појма школске управе која, по давно прокламаованом принципу, припада ономе ко подноси школске терете, ономе ко издржава школу. Школска управа је функција издржавања школа. А пошто велики део школских терета пада на друге политичке јединице а не на државу, то је и учествовање државе у школској управи било врло ограничено или никакво. Да би она успоставила тај утицај и довела га до потребне ефикасности, што је за модерну државу неопходно, она, кад није могла све, преузела је на себе један знатан део школских терета. Једновремено с тим створен је и појам школског надзора као функције која стоји изнад школске управе, јер ову обухвата под собом. Свуда је држава првенствено узимала на себе личне издатке, плате наставника. И то се није случајно догодило већ врло смишљено, с обзиром на утицај који је преко наставничког тела на школски живот, разуме се, најплоднији. Управо „персонални проблем" који је држава приграбила лежи на средини између спољашњих и унутрашњих школских односа. У спољашње односе, или управна питања, иду: уређење, снабдевање, издржавање, руковање имовином школа и слично. Школски надзор истина

води рачуна о томе, али само у споредној линији, — јер је