Учитељ
430 У титељ
Последњих година Психологија има великога напретка у своме ходу ка науци. На томе путу, који Психологију воде ка науци, налази се известан број људи, међу којима је свакојако и проф. К. Н. Корнилов. Професор на Московском Државном Универзитету и неуморни радник на Московском Државном Институту Експерименталне Психологије, К. Н. Корнилов је редактор многих Зборника тога Института, који има амбицију да све проблеме савремене Психологије разграђује с гледишта науке о владању човека.) У овим. Зборницима радови Корнилова увек су дубоки и једри. Корнилов се исто тако јавља дубок мислилац у Психолочким делима од којих ми познајемо два: Савремена Психологија и Марксизам и Уџбеник Психологије изложен с гледишта дијалектичкога материјализма.
Код човек прочита ове радове њему је готово и немогуће замислити, да овај исти човек може да пише ванредно зналачки и популарне књиге, које су учитељу народних школа од неоцењиве користи. Па ипак он се брзо о томе уверио кад прочита Корниловљево дело: Психологија Детета, која се кад појавила 1927 г. у преводу М. Цветковићке и ову Методику испитивања детета, коју овде приказујемо.
За Корнилова је важно питање не само шта је могуће и шта треба изучавати у детету, него педагогу и лекару показати како дете треба поучавати и каквим методама и начинима. Ствар је јасна, да је ово потребно да знају и педагог и лекар. У овој кризи има довољно психолошког материја ла, жоји ту њину потребу потпуно задовољавају. Тај материјал претежно се односи на психички и ако у пракси није занемарен и физички дечји живот.
О самој методици испитивања детета Корнилов говори у почетку своје књиге. Он сматра да се кроз овај посао мора спровести метод објективнога посматрања, ко ји искључује сваку субјективност а налаже хладно расуђивање. При томе врло је важно записивање материјала. У томе послу Корнилов се необично боји објашњавања опажених факата. Он зато препоручује избегавање тога објашњавања и каже: „У почетку тачно опишите факт, затим што хоћете да га објасните, ви јасно одвојите ваше објашњење од описа. Са