Учитељ

330 M “ои ле

ељства, који је деценијама пре тога обележавао учитељеву мисао.

Мисао се учитељска борила са стварношћу и са самом собом. Откинута од своје прошлости, она није могла тако брзо да се снађе под силином утисака и да створи једну јасну и логичку линију схватања живота, Зато се преливала из једне крајности у другу, из крајњег реализма у идеализам из неке врсте социјалног и економског либерализма у стари, предратни патриотизам. |

Али ма колико се тренутно бацао на тиру социјалну идеологију, учитељ је у њој био још увек као у туђем руху, и никакву систематску акцију ни социјалну ни просветну није могао развити на бази те поратне идеологије. Она је имала услова да буде темпераментна, упорна, у крајњим тачкама скоро револуционарна, и опет било је још увек старих снага које су је вукле умерености, трезвености и реалности. Она није била као што смо видели, ни јасна ни прецизна, да би створила један покрет ма кога карактера, али је ипак била толико немирна, да није ни допуштала систематску и среЂену акцију на једној сталној линији. Учитељ у то доба није могао бити само хладан посматрач догађаја јер је изашао из рата који је добро уздрмао целу његову душу, али у својој загрејаности за нове идеје и нова и шира социјална схватања, није могао. отићи даље од ONHJATIOE етичара.

6) Учитељева сталешка акција.

Учитељска организација пре рата била је један фактор просветног рада од извесног значаја. Претерано би било рећи да је тај утицај био велики, јер је учитељ годинама истављао захтеве који се нису испуњавали, али би овакако било погрешно порицати га. -

Послератна учитељска организација, може се рећи, није имала утицај сразмеран својој бројној јачини.

Партијски моменат играо је улогу у сталешкој организацији, захватајући поступно и онај пречански део учитељства који је до скора био изван тога. Дошло се дотле, да се у борби за постигнуће личних права више рачунало на пријатељску потпору партије него на сталешку снагу организа-

ције. Почели су се надметати многи фактори и они озгон

| |