Учитељ

384 Учитељ

неки родитељ доведе женско дете, оно се прими у школу, ако не доведе, нико их не тражи. Тако се повећава број неписмених у нашој земљи само због тога, што за обавезно школовање женскиња још нема објективних услова ни у држави односно општини, нити у родитељској кући.

Али и за мушку децу не постоји пуна обавезност наставе. Још је више од 25% мушке деце у Србији ван школе. Да оставимо на страну оне који се само упишу у школу па је после напусте, него да узмемо оне који никако и не дођу. Разлог за то лежи једним делом у техничким недостацима школских зграда, другим делом у немању довољно учитељских снага, али лежи и у чисто привредним односима нашега села. Преко 55% наших сеоских поседа у Србијанском делу износи од 3—5 хектара; такав поседник је економски перманентно слаб, паупер, и главни извор његовог опстанка лежи у што што бољем и интензивнијем искоришћавању свих снага у кући, почев од детета од 5 година па до старца од 80 roдина. За све у сељачкој кући има посла. Отуда није ретко чути кад ђак правда свој изостанак да каже: није ми дао отац због посла; чувао сам овце; терао волове при орању и т. д. -

Али није ретко да и већи поседи у погледу школе показују исту праксу. Систем наше сеоске привреде још се није издигао на ту висину рационалности, да се заводи принцип уштеде људске снаге. Напротив он је сав у томе апсолутном апсорбовању свих људских снага, и то у колико је већи посед у толико више. Кад се томе дода, да наше сеоско газдинство базира на разновремени пословима који су сви више мање сезонски и да у томе погледу знатно одступа од модерне интензивне привреде која се махом ограничава само на једну привредну грану, онда је појмљиво зашто и имућнија деца често одсуствују од школе, и зашто ће понеки од имућнијих ђачких родитеља сматрати школовање свога ђака као једну дангубу.

То су објективне околности ко је спречавају извођење обавезне наставе и које се не могу избећи ни тако брзо ни лако. Оне ће се само ублажавати поступно у колико се опште _ економске прилике нашега народа буду поправљале, у колико се применом технике буде мењао екстензивни карактер