Учитељ

Десетогодишњи просветни рад у нашој земљи 335

наше привреде и најзад у колико држава буде преузимала једну законску акцију у погледу заштите дечје снаге.

Разуме се по себи да и немање школских зграда и потребни број учитељских снага постоји као разлог слабог успеха просветног рада у нашој земљи. Наша држава мора да задовољи те основне техничке услове за народно просвећивање и да из својих средстава подигне што више школа и створи потребан кадар учитељски да би свој дуг просвети одужили. Врло је тешко схватити њену данашњу просветну политику, у којој се при овако слабој просечној писмености дошло у тако парадоксалну ситуацију, да има хиперпродукције учитеља. -

Али мора се признати и то, да заинтересованост широке масе за просветни рад и школу, зависи делом и од саме наставе и њенога извођења у школи. У старо време, људи су слали децу у школу да се „изобразе“. Тај појам изображавања за њих није имао јасности. Ђака је било мало, по један из села или среза, махом из богатијих кућа и за њихове родитеље било је много важније што су они ђаци, што су ради изображења отишли у школу, а шта ће они тамо учити није их се тицало. Данас то није више тако. Шири слојеви народа кад шаљу ђаке у школу, не шаљу их само да се „ивобразе“. него да тамо нешто стварно и корисно за живот науче. Данашња школа још не даје такво знање. .

3. АДМИНИСТРАТИВНИ ОРГАНИ.

а) Министарство Просвете.

Један од првих органа просветне политике у једном периоду је просветна централа у Београду. На њеном челу стоји Господин Министар Просвете. Ако би се ствари узеле логично, било би разумно, да г. Министар Просвете буде личност која се нарочито истакла у просветном раду и која долази тамо да их привреде у дело. Али то није тачно. У просветној администрацији, једина личност која може остати индиферентна па чак и неутрална у односу на актуелне проблеме просвећивања јесте господин Министар Просвете. То је велим, могуће, то је у извесним приликама било, али то не · мора увек бити. Ипак има једна неоспорна ствар. Положај Министра Просвете бивао је после рата, више политички