Учитељ

336 Учитељ

него просветни. И та чињеница утицала је знатно на карак-

тер његових односа према осталим просветним органима у

земљи. И пре рата код нас било је политике у Просвети, било

је нарочито просветне реакције која се не може тако лако.

избрисати из просветне историје нашега доба, али то је ишло

по једној предвиђеној системи, то је била реакција која је

исповедана и као таква дигнута на висину принципа. По-

сле рата јављао се нарочити систем · партијске олигархије

која се више мање спроводио у истом смислу, не баш

са оном драстичношћу као пре, у име демократије.

као што је пре спровођења у име реакције. У просветни рад увлачио се један потпуно нов елеменат, партизанство,

које је ва последњих неколико година силно жигосало:

рад свих просветних органа од највиших до најнижих. Мини-

старство Просвете поступно је напуштало старање о школ- | ским питањима, о настави и методима и преносило своју У главну акцију на терен персоналне политике. Зато се с правом жали један истакнути учитељ у 5 бр. „Народне Просвете“ од 25-1-1925. године, велећи: „да се расписи о настави из Просветне Централе, по примеру Протића, Ловчевића и Ми"одраговића све више проређују.“ А већ не треба губити из. вида да је Министарство Просвете као централа без једног сталног просветног програма и да се сваке године или свако пола године, кад се промени личност Министра Просвете, мења цео персонал и цела просветна политика. Само се тако може објаснити, што су многа актуелна питања остала ГОДИнама отворена и нерешена; сам закон о народним школама од. 1921. године прошао је кроз руке неколико комисија и претрпео неколико преправки и редакција. Све то, разуме се има своје рефлексе на сређеност, стабилност, дубину и начелност просветнога рада и просветне политике у једном периоду. Зато, да се у просветном раду осети користан утицај просветне централе, она мора поступно да се ослобођава погрешака свога доба, мора да има један у главним линијама сталан просветни програм који би важио бар за једно догледно време и мора порсветну политику и акцију да учини доминантном над свима споредним утицајима и личним или. партијским интересима.