Учитељ

Школски рад 31

сан садржај комплекса истаћи на видно место, ако се тај посао, разуме се, сматра потребним и 10) одабрати чланке, задатке, слике и остали материјал, потребан за проучавање.

Ну ма колико да је ова педагошка новина у пракси показала своју вредност нужно је да се она у пракси код нас опроба и то баш да је на пракси опробају наставници Школскога рада наших Учитељских школа. Они су дужни и они су у могућности да ову новину научно приме или научно одбаце резултатима, који се у пракси добију. Кабинетске педагошке ствари имају право на пажњу школских људи само кад се њихова тачност школском праксом потврди. Ни у коме другоме случају не. :

Али да пођемо даље, јер у оквиру овога питања има још момената које ваља маркирати.

Овде онде кида се са старом школом и ствара нова школа. По чему нова» Највише ако не и једино по методу наставнога рада. Тако постаје активна школа. У њој се за данас јављају метод лабораторни и метод радни. План овога првога има три момента: лабораторни задаци, практична занимања и далтонски лабораторни план.

Лабораторни задаци су нешто што нас подсећа на настване предмете, које многи педагози старе пасивне школе предају по „лабораторном методу“. Овај моменат се у главноме карактерише изношењем садржаја једнога предавања начином истраживања уз опите којима се пред децом демонстрира. После објашњења и разумевања дотичног предавања деци се дају практични задаци, које они сами решавају с употребом наставних средстава. На крају учитељ заједно с ученицима расматра резултате рада, деца цртају, лепе, конструишу итд. тд. ;

Практична занимања се разликују од првога корака тиме, што овде ученици сами раде извесне задатке самостално у присуству учитеља. Задатке раде сви ученици или сваки за себе или сви решавају један ошнти задатак, или. 3—4 ученика један задатак.

Примена индивидуалнога решавања задатака нашла је своју највећу примену далеко познату под именом Далтонски лабораторни план. Овај метод никао је у глави учитељице Паркхерст приморане да ради у осморазредној сеоској шко-