Учитељ

УЧИТЕЈЉ – ОСТЛТЕРЈ

Септембар, 1929. | БЕОГРАД | Број 1. Год. 10.

Загребачки конгрес.

Прошли су дани овогодишњег нашега конгреса у Загребу, разишли су се учитељи-це својим кућама да с пуно полета и љубави наставе свој васпитачки посао. Забрујале су школе од веселих усклика веселе дечице, а нас обујмљују свежа сећања на наш конгрес и на наш рад на њему. Он је протекао у једној грозничавој атмосфери; он је давао слику борбености; свако је мислио да ће се безуспешно свршити, али је и овога пута победила љубав свију нас према Удружењу, победила је она велика мисао која нас је сјединила. Ни лепше, ни импозантније слике није било од оне кад смо посматрали учитељске прваке из свију крајева с колико се ентузијазма залажу за идеје Југословенског учитељства; није било свечанијег тренутка од онога кад је један учитељ из Хрватске узвикнуо: учитељима је потребан споразум и сложан рад, сложите се! И учитељи су се сложили! Они су — сви без изузетка — и овога пута показали величину своје душе и јачину свога убеђења. Мислило се да је велика провалија која дели учитеље једне од других, али се одмах видело да нема провалије коју учитељи са свију страна не би затрпали своОМ љубављу и пожртвовањем. Удружење југословенског учитељства је опет окупило под своју заставу све снаге учитељске и све оне који му добра желе и који у њему хоће живота и рада. Лични моменти су брзо бачени у позадину и одмах се оцртала једна начелна линија о реорганизацији нашега Удружења. Наше Удружење ће живети, оно мора живети, јер је потребно и као сталешко удружење и као национално и као просветно. Смисао његовог рада и тежњи схватили су и многи други наши пријатељи изван Удружења, ко-

#