Учитељ

Хроника 79

Друго гледиште (лајичко) које долази из Војводине и Босне ограничава ту широку црквену аутономију на тај начин, што тражи учешће народа у управљању црквом преко "црквених општина не само у погледу црквено-школске имовине, већ и у бирању пароха.

Државно гледиште (пројекат Министра правде), пак, покушава да измири прва два гледишта и у пројекту пласира врло разумљив, праведан и модеран етатизам. Јер, не може се замислити да у Држави може постојати некакво аутономно тело без икаквог надзора Државе; да може бити приреза без сагласности са Министром финансија; руковање имовином и новцем без Главне контроле и Држав. рачуноводства. Не може се, најзад, замислити ни верска настава у државним школама, без утицаја Министра просвете. .

Као што се види гледишта су у озбиљној колизији и још се не види како ће се решити питање о црквеном закону. Међутим, потреба за његовим доношењем је очевидна и акутна!

Председници школских општина. — „Време“ од 22. јула 1929. год. доноси ову белешку:

Када у једној политичкој ошптини има више самосталних школских општина, онда по чл. 3. Уредбе о месним и, обласним школским одборима председник политичке општине одређује себи заменике за председнике тих школских општина у лицу којег члана општинског одбора или суда. Али било је случајева, да нема ниједног одборника ни члана општинског суда, који би могао бити за то одређен. У таквим случајевима, према најновијој наредби Министра просвете, председник општине може да одреди себи за заменика и неко треће лице, које станује у школској општини, писмено, некажњавано, доброг гласа, а коме лежи на срцу важност школе и народног просвећивања. Ово се може учинити само по претходном одобрењу обласног просветног инспектора.

Свет. О. Аврамовић.