Учитељ

Историја земљописа као наставног предмета 15

два комада. Земљиште које лежи са десне стране, према Угарској, зове се Доња Аустрија или земља испод Ене, а оно што се налази са леве стране, према Баварској, зове се Горња Аустрија или земља изнад Ене. у Доњој Аустрији се опажа: 1. Беч, на Дунаву, главни град и резиденција римскога цара. Да је Беч једна одлична тврђава и прави бедем хришћанства то се видело 1529. и 1689. год. када су га Турци безуспешно опсели. У Бечу станује владика. У Бечу има и један прастари универзитет. 2. Кремље, лепа варош на Дунаву, боље речено: на левој страни Дунава. 3. Нова варош, зову је обично: Бечко ново место, налази се под Бечом на граници Угарске. То је једна ваљана тврђава итд,

Све до последње деценије ХИЛ]. века учење географије бива у Хинеровом духу и састоји се из чисто историјских и практично политичких података. Али у то време настаје велики преокрет у педагошком схваћању. Тај је преокрет везан за име Жан Жак Русоа. Он даје и географској настави један природнији облик. И Русо тражи очигледност у настави.

„Код сваког изучавања — каже Русо — знаци су без појимања ствари, које они представљају без икакве вредности. Па ипак учитељи дете ограничавају само на ове знаке и ниједан учитељ није у стању, да ученика доведе до разумевања саме ствари. Ако се хоће, да се детету опише која земља, покажу му се само места и уче га именима градова, земаља, река, али он не уме да представи себи, да та места постоје и негде на другом месту, а не само на хартији, на којој их показују.“ — И на другом месту: „Место у коме дете станује, и пољско имање његовог оца имају да буду две: полазне тачке у учењу географије. Затим долазе места, која леже између обе, затим суседне: реке, а напослетку положај сунца и начин како да се оријентујемо,“ — „Нека дете о свему ученоме скицира себи мапу, та нека буде врло једноставна и нека спочетка садржи само две споменуте полазне тачке · учења. На ово нека једно за другим долази остало што дете учи, а нарочито пазити на то, да ученик научи познавати и одређивати даљину и положај.“ , ет“

" „Уопште никада не треба узимати знаке а ствари, осим ако није никако могуће, да их покажемо, јер знаци апсорбују сву дечју пажњу и бивају узроком што дете забо-

8»