Учитељ

ћ 5

ВИР Пе а

120 Учитељ

Али важније од чињенице, што су обухваћене све рачунске могућности, јесте друго, да се даје наставити предвиђен . ток рада, јер ниједна врста школског рада није сама по себи тако дивна као рачунање. Оно додуше допушта да друге струје доводе радна подручја, али никада не допушта да му ове струје прописују ток. Овај ток је при рачунању условљен природом ствари и не допушта никакве сукобе без плана. Иначе је успех искључен.

Код најмањих имао сам намеру, да у опсегу бројева 1 10 додајем два или одузимам. Има ли што лепше, до играти се железнице! Једно дете — повелико — локомотива, друго дете тендер (кола за угаљ). А сад долазе кола за људе, како кажу моја деца. Ми хоћемо да играмо железницу са тројим колима, дакле... петоро деце. Направимо, господине, сад једну дугачку железницу са 9 кола. Тада нам треба једанаесторо деце. Овде одмах примећујемо, да се не држимо плашљиво скроз на граници 10; на једном може нам се 20 повезати. Докле год деци полази за руком, ми не спречавамо. И њима и нама чини, то радост. Свакако не мало деце имају успеха, ако одемо у више царство. Затим одмах пустимо да дође до речи које слабије дете и тада знамо, да опет долази 5 који не прелази способности слабијих ученика.

И тако иде весело даље. Задатке природно постављају сама деца. А очигледност» Она не би патила од тога, пошто не изводимо све задатке са „повезаном децом“. Јер већ давно су и наслабији начисто са тим, да су каменчићи, или ратне парице или прстићи поуздани заступници у свима случајевима при рачуњању. Ове недеље то су баш железничка кола; прошле недеље биле су то кокоши (кокошке и један петао), недељу пре тога разне вашарџије а још раније путници на чамцу по Мајни.

А има већ при том деце, између 22 од прилике 8, којима уопште није више потребно никакво помоћно средство. Чим је задатак (увек без питања) казан, а већ је одмах и њихов прст ту. Ово води даљем питању, кад да отпочнем да рачунам са чистим бројевима, т. |. кад да навикавам децу, да оставе на страну сва помоћна средства. Одговор на ово је највише прост

и гласи: никад. Ово навикивање је наиме потпуно супротно

духовном сазнању. Или је дете зрело за рачунање са чистим