Учитељ
Књижевни преглед 151 вишем ступњу развића. Иде доба кад ће будућа школа бити пренета у фабрике, које наравно неће бити оно штосу данашње фабрике. Тада ће се лешше разумети живот и водити људски рад. Тада ће се лепше разумети и овакве књиге као што је ова коју приказујемо и свакоме наставнику као врло добру информацију препоручујемо. Драг. М. Михаиловић.
„Нова школа“. Василије Пејхељ, проф. Крагујевац 1929.
У задње време много се говори и пише о новој школи. Она се испитује, тражи, куша. Стварају се о њој теорије и системи; огледа се у пракси. Даје се у разним формама; назива се разним именима. Једна форма долази.у сукоб са другом; једна теорија потире другу. Борба за једну а против друге. Код пропагатора „нове школе“, уопште, нема јединства. Њени теоретичари (а њих је више но практичара) слажу се само у једном: стара, „традиционална“ школа се преживљује, нова се сама собом намеће. Али јединствени тип нове школе није још нађен. Јединствени тип старе школе се руши, али замена није још озидана... Не значи, да се неће озидати Точак прогреса још нико није зауставио!... Стара школа која је зарила дебеле и дубоке корене у традицију, у социјалну и духовно етичку структуру човечанства тешко се чупа. Али ће се ишчупати — верујемо. (
Г. Пејхељ у својој књизи „Нова школа“ нема претензије да њоме да тип јединствене нове школе. Он само успешно указује на минусе старе школе и илуструје покушаје за стварањем нове школе. Његова књига по свему информативна, има два дела: карактеристика старе школе и излагање система разних „нових школа“ у покушају, у изградњи.
Да не бисмо слабили интерес за лепом књигом г. Пејхеља, коју треба пажљиво читати, ми ћемо само укратко изнети закључке г. Пејхеља, који су, несумњиво, тачни и осве-
дочени. Стара школа се преживљује, јер се ослања на једну
посве погрешну поставку, на име, да је детињство увод и припрема за живот, док, напротив, детињство треба сматрати