Учитељ
Д-р Фридрих Дитес 193
малном факултету на универзитету, све би ове лепе стране пропале, а место њих би преовладала теоријска страна; учитељи, студенти, тог факултета, добивали би звучне титуле, али би излазили са мање практичне уметности и стварног наставничког образовања. М тако је Педагогијум вазда остајао као најсавршенији практични факултет, а без факултетске титуле. Он и данас просперира на тој основи, са 3430 слушалаца, са 93 доцента, са 272 часа недељно, како га је негда и замишљао Дитес, када је, у почетку, имао свега 237 слушалаца. (»осћштетогт,« св. октобарска ове год. стр. 527). ж
Био би непотпун овај јубиларни чланак о Дитесу, кад“ се у њему не би приказале нешто опширније и оне, овде напред већ помињане, дуготрајне борбе Детисове са клерикалцима и хербартовцима, од којих се ни једна није потпуно завршила ни дандањи, и то, не само у Аустрији и Немачкој, него, великим делом, ни у целом свету. Ово је приказивање у нас у толико интересантније, што су обе ове борбе имале раније одјека и код нас, па и данас још тињају под пепелом прошлости, претећи да у згодном тренутку опет избију.
Разуме се да се ове борбе не могу сад овде износити опширно, већ само у кратким напоменама. Приказаће се овде најпре старија и огорченија борба Дитесова са католичким клерикалцима, па онда она, нешто познија и блажа, са хербартовцима. ;
Ж Ж ж
"Борба са католичким клиром била је многострука, врло. дуга и врло огорчена. Дитес је морао водити ту борбу на више фронтова, и у Бечу и Аустрији, а и у Немачкој. У тој су борби били његови противници безобзирнији, непоштеднији, лично увредљивији, па су му једанпут претили чак и смрћу. Све је то било знак да су они располагали са слабијим аргументима. Дитес је био разложнији, са јачим аргументима и безличнијим, што је било знак да су били његови аргументи стварнији и јачи. Али је и он, изазван безобзирношћу, морао по некад да плане, и да скреше клерикалцима у лице поштогод што иначе не би рекао. Један од раније споменута три писца, у септембарском броју ов. год., „Општих немач-
13